Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

SRČANI BOLESNICI MORAJU DA RADE OVIH 6 STVARI KAD JE VRUĆINA: izbegnite pogoršanja kardiovaskularnih oboljenja u toplim

Tokom leta, kardiovaskularni pacijenti bi trebalo da se prilagode vremenu. Kada spoljna temperatura dostigne 30 stepeni, opterećenje kardiovaskularnog sistema postaje znatno veće od uobičajenog!

Izvor: Shutterstock

Već na temperaturi od 21 stepen i vlažnosti vazduha od oko 70 procenata, srce počinje ubrzano da radi, a termoregulacioni sistem pokušava da ohladi telo.

Kada spoljna temperatura dostigne 30 stepeni, opterećenje kardiovaskularnog sistema postaje znatno veće od uobičajenog.

Pri tome se povećava brzina cirkulišuće krvi, šire se krvni sudovi, posebno na površini tela čime se olakšava znojenje i ukupno hlađenje tela.

Dolazi do fiziološkog pada krvnog pritiska, što posebno može da ugrozi srčane bolesnike.

Kojih saveta bi oni trebalo da se pridržavaju tokom letnjih meseci, objašnjava dr Živojin Jonjev, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

1. TERAPIJA

Toplota širi krvne sudove i spušta pritisak, pa pacijentima koji se leče od hipertenzije u letnjim mesecima obično su potrebne nešto manje doze antihipertenzivnih lekova.

Promene u terapiji treba da se uvode u dogovoru sa lekarom, po pravilu sezonski, a nikako iz dana u dan ili iz sata u sat, kako neki bolesnici praktikuju.

2. SPOREDNI EFEKTI LEKOVA

Osim slabijeg srca razlog za smanjenu toleranciju prema visokim temperaturama krije se i u nekim lekovima koje koriste srčani bolesnici, kao što su diuretici, koji za cilj imaju smanjenje vode u organizmu.

Ovi lekovi direktno dovode i do smanjenja volumena cirkulišuće krvi čime se smanjuje sposobnost brzog hlađenja tela.

Druga grupa lekova na koje treba obratiti pažnju su adrenergički blokatori koji smanjuju broj srčanih otkucaja i obaraju krvni pritisak, pa time smanjuju kompenzatorno povećanje srčane frekvence, čime se takođe smanjuje efikasnost termoregulacije tela.

Zbog toga je neophodno da se, ukoliko koristite neke od navedenih lekova, konsultujete sa lekarom koliko vode možete da pijete u vrelim danima u odnosu na unos vode tokom preostalog dela godine.

BEZ MASNOG I SLANOG

Pacijenti sa hipertenzijom, srčanom slabošću ili anginom pektoris treba da:

1. izbegavaju obilne, masne i jako slane obroke, kao i veliku količinu mineralne vode

3. leti oprezno primenjuju nitroglicerin i lekove za povišeni pritisak

5. leti izbegavaju fizičke napore i uzimaju dovoljno tečnosti pre i u toku fizičkog napora

7. redovno uzimaju lekove i, u dogovoru sa lekarom, prilagode doze letnjim vrućinama.

3. VITAMIN D

Umereno izlaganje suncu je korisno za kardiovaskularni sistem jer obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina D što povoljno utiče na krvni pritisak, bubrežnu funkciju i funkciju štitne žlezde.

Da bi se obezbedila potrebna količina ovog vitamina dovoljno je, u letnjem periodu, kratko boraviti na suncu.

4. TEČNOST

Važno je uzimati dosta tečnosti jer bolesnici sa suženjima na krvnim sudovima srca (angina pektoris, stanja posle infarkta), ili srčanim manama (npr. aortna stenoza) mogu u slučaju dehidratacije i naglog pada pritiska da dobiju bol u grudima (pogoršanje angine pektoris), infarkt ili da izgube svest.

Na letovanju, pogotovu u afričkim zemljama naši putnici često dehidriraju zbog trovanja hranom, što takođe može dodatno da pogorša srčana oboljenja. Posebno su ugroženi stariji, koje ne znaju da su ozbiljni srčani bolesnici.

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...

Popularno

Najnovije