Poplave koje su ovih dana pogodile zemlju napravile su mnogo štete, a između ostalog, veliku štetu pretrpeli su i poljoprivrednici. Ovih dana, Beograđani iz naselja Ovča i Kotež upozoreni su da nikako ne konzumiraju česmovaču jer je moguće da je kontaminirana. A kakvo je stanje sa povrćem iz poplavljenih područja?

Odgovor na to pitanje potražili smo od Miroslava Otaševića, inženjera prehrambene tehnologije i jednog od idejnih tvoraca projekta "Šta jedem?".

Voće i povrće zahvaćeno poplavama može biti uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema. Ukoliko je baštu zahvatila poplava, voće i povrće može biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao što su Escherichia Coli i Shigella, parazitima poput Cryptosporidium i Gardia, virusom Hepatitis-a A, kao i hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Evo kako je najbolje da pokušate da smanjite mogućnost zagađenog voća i povrća.

Činjenice:

- Ukoliko je bašta isključivo izložena kišnici (nije poplavljena izlivanjem reka ili kanalizacije), plodovi su sasvim bezbedni.

- Kontaminacija podrazumeva zagađenje voća i povrća patogenim mikroorganizmima (virusi, bakterije) ili toskičnim hemijskim jedinjenjima, usled izlivanja rečnih ili kanalizacionih tokova.

- U rekama se nalaze mnoga toksična industrijska jedinjenja (usled ulivanja otpadnih voda) koja značajno mogu ugroziti zdravlje. Pored toga, fekalne vode mogu izazvati dizenteriju (Šigela), crevne i urinarne bolesti (Ešerihija koli), žuticu (Hepatitis A) i parazitske bolesti.

- Dužina (vreme) kontakta ploda i otpadnih voda nije od presudnog značaja. Kontakt može biti minimalan, sa malom količinom vode, da bi plod bio ozbiljno kontaminiran.

- Pranjem kontaminiranog voća i povrća se može ukloniti najveći deo mikroorganizama, ali neuklonjeni (zaostali) deo može biti dovoljan da izazove zdravstveni problem.

- Kuvanjem povrća se mogu eliminisati (uništiti temperaturom) patogeni mikroorganizmi, ali se ne mogu eliminisati termostabilna industrijska hemijska jedinjenja.

KAKO SE ZAŠTITITI OD BOLESTI?

- Kupujte voće i povrće od poznatih proizvođača iz područja koja nisu bila ugrožena poplavama.

- Ukoliko ne poznajete poreklo, izbegavajte kupovinu lisnatog povrća. Takvo kontaminirano povrće je nemoguće efikasno i do kraja oprati (skrivena mesta, nabori).

- Bezbedniji ste ukoliko je povrće korenasto (pod zemljom). Ako je ubrano posle više od 30 dana nakon poplave manje su šanse da ugrozite zdravlje.

 - Ukoliko želite da izbegnete mogućnost zaraze - konzumirajte oljušteno, prokuvano povrće. 

- Posvetite pažnju pranju.

- Nemojte rizikovati pravljenjem bilo kakvih rastvora za potapanje voća i povrća. Lakše je odabrati pravog prodavca.

Dakle, ovih dana pri kupovini namirnica pripazite na sledeće stvari: Izbor prodavca, kvalitetno pranje, ljuštenje, kuvanje kako bi se smanjila mogućnost ugrožavanja zdravlja (ako postoji verovatnoća da je reč o voću i povrću iz poplavljenih područja).

Tekst: T. G.

Izvor: Blic