ŠTITNA ŽLEZDA - SIMPTOMI I 5 FAZA HAŠIMOTO OBOLJENJA: kako usporiti uništavanje štitne žlezde

Dobijate na težini uprkos smanjenom apetitu, slabite, a jedete, vruće vam je dok drugi cvokoću, a smrzavate iako nije hladno, opada vam kosa, suva vam je koža... Proverite štitnu žlezdu!

Ovu bolest prvi je opisao japanski lekar i naučnik dr Hakaru Hašimoto i po njemu je i dobila ime. Bolest nastaje kada ćelije imunog sistema izazovu oštećenje i postepeno razaranje vlastitog tkiva štitaste žlezde. Uglavnom „napada” ženski pol, veoma retko muški, a obično se dijagnostikuje između 40. i 50. godine. Nažalost, sve više obolevaju i vrlo mlade devojke.

Hašimoto sindrom se razvija sporo. Simptomi su blagi, pa se može pomešati sa depresijom. Počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se često otkriva slučajno, na rutinskom pregledu.

– Pacijenti se lekaru uglavnom javljaju zbog umora, pospanosti, oticanja, dobijanja ili gubitka težine, tromosti pokreta, usporenosti misli i govora, neuredne stolice i menstruacije, suve kože, nepodnošenja hladnoće i zbog pojave čvora, strume na štitastoj žlezdi – objašnjava prof. dr Nada Kostić, internista, endokrinolog.

Za sada nisu u potpunosti razjašnjeni uzroci koji pokreću autoimuni proces u ovoj žlezdi. Utvrđeno je da nasleđe igra značajnu ulogu u pojavi oboljenja, kao i pušenje, a u poslednje vreme primećeno je da pokretač može da bude i hronični stres.

Važne hormonske analize

Ranije su čvorovi nepotrebno operisani da bi se histopatološkom analizom potvrdila dijagnoza. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike o simptomima, hormonskih analiza, ultrazvučnog pregleda... Do konačnog prepoznavanja bolesti nekad prođe više nedelja, čak i meseci.

Određivanje titra antitela u krvi jedan je od kriterijuma za postavljanje dijagnoze Hašimoto tireoiditisa. Visok titar antitela u krvi ukazuje na jači oblik zapaljenja u štitastoj žlezdi.

DEŽURNE BOLNICE U BEOGRADU: brojevi telefona i adrese zdravstvenih ustanova koje dežuraju 24 časa

PageBreak

Lečenje Hašimoto tireoiditisa uspešno tek kad se smanji stres

– Bolest nije opasna po život. Blagovremeno otkriven i adekvatno lečen Hašimoto tireoiditis ima dobru prognozu. Lečenje treba da se uspostavi normalan nivoa hormona u krvi, već nakon dva meseca terapije pacijent je kao preporođen. Ukoliko se, međutim, poremećaj kasno otkrije i leči na neodgovarajući način, bolest će napredovati, a simptomi će se pogoršavati. Može doći i do niza komplikacija, kao i do nepovratne promene tkiva štitne žlezde – kaže prof. dr Nada Kostić, internista, endokrinolog.

Kod niskih hormona T4 i T3, a visokog TSH radi se o hipotireozi, smanjenoj funkciji štitaste žlezde. U tom slučaju pacijent doživotno mora da pije lekove kojima se nadoknađuje hormon štitaste žlezde, uz prethodno određivanje i kontrolisanje doze.

Stres je jedan od direktnih uzroka nastanka Hašimota, pa ako se on ne otkloni, ma šta radili mimo toga, velike su šanse da do izlečenja ne dođe. Zato primena psihoterapije u lečenju ima smisla. Osim toga novim istraživanjima je dokazano da i upotreba selena smanjuje antitela i usporava uništavanje štitaste žlezde. U nekim slučajevima nije potrebno lečenje, ali je obavezno da se ovo stanje prati.

Uredan san, redovna, raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama, kao što su integralni pirinač, kukuruz, heljda, plava morska riba, kao i nemasna mesa umnogome smanjuju rizik od razvoja Hašimoto sindroma. Važno je unositi i jod (nedostatak joda u ishrani je glavni uzrok hipotireozi) kroz jodiranu so ili namirnice bogate jodom (riba, plodovi mora). Boravak u prirodi i redovna fizička aktivnost koje doprinose boljoj cirkulaciji i popuštanju napetosti, kao i uvođenje vitamina De3 i selena takođe mogu doprineti da ne dođe do razvoja čvorića na štitastoj žlezdi.

Pet faza bolesti Hašimoto

U početku ne postoji nijedan znak bolesti, a hormonski status je u granicama referentnih vrednosti. U drugoj fazi počinje stvaranje antitela, ali hormoni štitne žlezde još uvek su u graničnim vrednostima. U trećem stadijumu štitasta žlezda polako gubi sposobnost sinteze hormona, postoji određeni stepen porasta TSH hormona, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti. U četvrtom stadijumu laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i T4. Tada se Hašimoto najčešće i dijagnostikuje i počinje sa lečenjem. U petom stadijumu javljaju se i druge autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, celijakija, lupus, multipla skleroza...

Strah od čvorića na štitnoj žlezdi

Pojava čvorića na štitnoj žlezdi su najveći problem i često razlog za veliki strah. Da bi se dobila prava slika čvora potrebno je uraditi ultrazvučni pregled. Da li je dobroćudan ili zloćudan ne zavisi od njegove veličine, već od strukture. Ako se posumnja na malignitet, tankom iglom uzima se uzorak tkiva za analizu i ukoliko se utvrdi da postoji odstupanje od uobičajenog izgleda ćelije, onda se uklanja cela štitasta žlezda. U suprotnom dovoljno je redovno kontrolisati i pratiti stanje. Na sreću, više od 90 odsto čvorova su dobroćudne prirode.

Tekst: Dana Stanković

Izvor: Politika