Da li samo hrana utiče na pojavu hiperholesterolemije, možemo li i kako da smanjimo faktore rizika koji nas vuku u arteriosklerozu i dijabetes, kako se sprovodi lečenje povišenog holesterola, objašnjava prof. dr Katarina Lalić, načelnik Odeljenja za lipidne poremećaje i kardiovaskularne komplikacije u dijabetesu na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma pri Kliničkom centru Srbije.
Holesterol je koristan jer objedinjuje sistem hormona i pomaže kod niza drugih važnih funkcija našeg organizma. Ali kada se njegove vrednosti poremete, posebno lošeg holesterola (LDL), koji gotovo neprimetno ume da skoči u nebesa, začepljenja u srcu ili mozgu, koji nam život znače, vrlo lako su moguća: infarkt i moždani udar ne preživi svako!
Da li samo hrana utiče na pojavu hiperholesterolemije, možemo li i kako da smanjimo faktore rizika koji nas vuku u arteriosklerozu i dijabetes, kako se sprovodi lečenje, čitaoce Lene upućuje prof. dr Katarina Lalić, načelnik Odeljenja za lipidne poremećaje i kardiovaskularne komplikacije u dijabetesu na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma pri Kliničkom centru Srbije.
Čemu služi holesterol?
- To je gradivna materija. Telo ga proizvodi jer nam je preko potreban: kao glavni sastojak ćelijskih membrana, omogućava održavanje njihovog normalnog oblika, a priroda se pobrinula da u organizmu uvek postoji dovoljna količina.
Kad počinje da nas muči?
- Najčešći razlog povišenog holesterola jeste nepravilna ishrana, sa prekomernim unosom masti životinjskog porekla. Fizička neaktivnost, gojaznost (posebno stomačnog predela), konzumiranje alkohola i druge štetne navike izazivaju takođe porast holesterola, posebno lošeg (LDL).
Šta je još razlog?
- Uzrok može da bude i u prisustvu nekih drugih bolesti: dijabetesa, bolesti štitaste žlezde (hipotireoza), bubrega i nekih drugih, ređih oboljenja.
Može li da bude urođeni poremećaj?
- I bez grešaka u ishrani, prisustvo određenih genetskih grešaka / nasleđenih nepravilnosti može da dovede do povećanog stvaranja holesterola. Familijarna hiperholesterolemija ispoljava se već u detinjstvu. Kod ovih osoba nivo holesterola može da bude ekstremno visok, a učestalost ove bolesti uopšte nije retka.
Da li nas situacija upozorava?
- Povišeni holesterol, kao i druge masnoće i lipidi, ne daje nikakve simptome ako već ne postoji neko drugo oboljenje ili su prisutne tegobe u pojedinim organima - najčešće u srcu. Zato ljudi nemaju motiva da idu na lekarski pregled ili u laboratoriju da se odredi nivo holesterola.
Kako se bolest manifestuje?
- Višak masti se pre svega taloži u krvnim sudovima - nastaje arterioskleroza. Zbog toga su danas uzroci obolevanja i smrtnosti upravo bolesti koje su posledica ovog procesa: angina pektoris, infarkt srca, šlog.
Kako se sprovodi terapija?
- Smanjenjem unosa hrane koja ima visok sadržaj masti i/ili holesterola, kao što su masna mesa i mesne prerađevine (suhomesnati proizvodi i sl.), holesterol može da se smanji za 30%, i to je dovoljno kod onih koji su pravili greške u ishrani.
Ne pomaže kod svih?
- Dijeta i strogo pridržavanje savetovanog režima ishrane, a kako bi se postigle ciljne vrednosti holesterola, ne pomažu kod osoba koje imaju urođeni poremećaj metabolizma holesterola. Tada doživotno moraju da se primenjuju lekovi: statini snižavaju holesterol, ali samo ako se uzimaju redovno. Prevencija arterioskleroze je takođe u tom slučaju moguća, a ako se lekovi izostave samo sedam do 10 dana - visok holesterol će se vratiti. Lepi se i za mršave!
Kako još čistimo krv?
- Kod određenih pacijenata čak ni primena maksimalnih doza statina ne može da pomogne. Tada može da se primeni LDL afereza, metoda kojom se krv čisti od holesterola: procedura podseća na dijalizu, a za njeno sprovođenje neophodna je ne samo posebna aparatura već i stručan kadar kojeg Klinika za endokrinologiju KCS na Odeljenju za lipidske poremećaje svakako ima.
Šta podrazumeva procedura?
- Procedura traje tri sata i pacijent istog dana ide kući, sutra može na posao. Krv pacijenta iz vene jedne ruke sprovodi se kroz određene filtere u aparatu na kojima se holesterol zadržava. Prečišćena krv se vraća kroz venu na drugoj ruci. Sve je jako bezbedno, kompjuterski se kontrolišu svi neophodni parametri (od brzine protoka do temperature), a kompletan materijal je za jednokratnu upotrebu.
Vaš savet?
- Svako ko ima povišeni nivo masnoća u krvi, treba da proveri i funkciju štitaste žlezde i bubrega!
Faktori rizika
- gojaznost
- masna hrana
- prekomeran unos ugljenih hidrata - šećera
- preskakanje obroka - 1 obilan obrok dnevno
- nedostatak fizičke aktivnosti
- pušenje
- pol, godine, porodična istorija bolesti
Uskladite dnevne potrebe
Hranom treba uneti svega 150-200 mg: 100 g mesa sadrži 60-110 mg holesterola, suhomesnati proizvodi oko 200 mg, jedno celo jaje 270 mg, kačkavalj oko 110 mg, ali 100 g morske ribe ima najviše 50 mg holesterola, a maslinovo ulje ne sadrži ni gram!
Pažnja
Sve osobe sa anginom pektoris, preležanim infarktom srca ili moždanim udarom moraju da uzimaju statine da bi se sprečilo ponavljanje bolesti, dalje napredovanje i eventualan koban ishod.
Novosti u lečenju
Familijarna hiperholesterolemija može da se leči i monoklonskim antitelom ili inhibitorom PCSK-9. Obezbeđuje da ćelije bolje preuzmu holesterol i time smanjuje nivo holesterola u cirkulaciji. Primenjuje se u obliku potkožne injekcije, slično insulinu, dva puta mesečno i namenjen je bolesnicima sa težim poremećajem metabolizma holesterola ili kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima.
Tekst: Branka Mitrović
Izvor: Kurir