Kada kažemo visok krvni pritisak, mislimo - tihi ubica savremenog čoveka. Kada kažemo najčešći uzrok smrti u Srbiji, mislimo - bolest srca i krvnih sudova. Statistika pokazuje da svaki drugi stanovnik naše zemlje umire od infarkta ili šloga.

Možemo li da promenimo ovakvu, crnu sliku? Šta svako od nas može i treba da učini da bi predupredio oboljenje 21. veka, koje svakog dana nemilosrdno odnosi ljudske živote? Možemo da ulažemo u svoje zdravlje - danas i svakog dana, moramo da razmišljamo u domenu prevencije a ne lečenja posledice, važno je da budemo posvećeni pacijenti i kada nemamo nikakvih remetilačkih simptoma, a adresa na koju bi trebalo da pokucamo je HISPA - Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga.

Povezane vesti3 UPOZORENJA NA SRČANI UDAR KOJE NE SMETE IGNORISATI: mislite da je grip ili stres, a ovo su rani simptomi infarkta

Profesor dr Nebojša Tasić, predsednik HISPA i Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje, koje okuplja više hiljada lekara sa pet kontinenata posvećenih dijagnostikovanju i lečenju krvnih sudova, kaže da je akcenat na promeni svesti. Na tome da danas ulažemo u svoje zdravlje, da bismo sutra imali stabilan i udoban život. Da nam lekovi budu krajnja, a ne prva opcija.

- HISPA program je zasnovan na očuvanju zdravlja kroz ličnu posvećenost pacijenta lekaru i lekara pacijentu - kaže dr Tasić. - Svedoci smo da danas ljudi, kada imaju simptome poput preskakanja/lupanja srca, migrene, visokog krvnog pritiska, uglavnom odlaze kod različitih lekara na različite vrste pregleda. Oni tako postaju ping-pong loptice, idu od ustanove do ustanove, od lekara do lekara, traže drugo ili treće mišljenje, a tek u našem centru pronalaze sigurnu kuću. Ona im postaje utočište u kojem dobijaju savete, dijagnozu i redovno praćenje. Neko ih konačno sluša. Vidi. I konačno posmatra kao posebnu individuu, u čemu se HISPA razlikuje od svih ostalih programa. Kod nas dolaze bolesni ili potpuno zdravi korisnici. Dakle, imamo primarnu i sekundarnu prevenciju sa ciljem da kardiovaskularni rizik svedemo na minimum.

HISPA predstavlja mrežu visoko stručno osposobljenih i savremeno opremljenih specijalizovanih centara za dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesnika. Stručnjaci su kreirali specifičan program prevencije i očuvanja zdravlja.

- Naš prvi princip je individualizacija ili personalizacija u pristupu svakom pacijentu. Polazimo od toga da je svako od nas jedinstvena individua sa svim svojim fizičkim, psihičkim i socijalnim karakteristikama. Jer definicija Svetske zdravstvene organizacije kaže da je zdravlje fizičko, psihičko i socijalno blagostanje, što znači da su sva tri segmenta podjednako važna. HISPA program je poseban jer podržava multidisciplinarnost, polazeći od toga da jedan lekar ne može apsolutno sve da zna. Zato mi imamo timove edukovanih stručnjaka koji odgovaraju svakom personalizovanom korisniku - objašnjava doktor.

Neretko se dešava da nekome laboratorijska analiza "izlista" povišene vrednosti u krvi i onda krene subjektivni osećaj da nešto nije u redu, što, kaže sagovornik, objektivno uopšte ne mora da znači. Adekvatno merenje krvnog pritiska je takođe izazov 21. veka, jer aparati često znaju da prikažu pogrešne reference, pa ljudi počnu da paniče. Zato je važan kontakt oči u oči sa stručnjakom. Prvi pregled, bez obzira na to da li je u pitanju primarna ili sekundarna prevencija, uvek izgleda isto.

Lekar na početku obavi detaljan razgovor o svim simptomima, poteškoćama, slutnjama, dilemama, genetskoj predispoziciji.


KOLIKO KAFE SMETE DA PIJETE A DA VAM NE SKOČI PRITISAK: koliko dugo traje dejstvo kofeina na krvni pritisak

- Mi volimo da idemo mnogo, mnogo koraka unazad. Zbog nedostatka vremena, anamneza u drugim ustanovama često bude kratka i nedovoljna, a ona je zapravo 95 odsto dijagnoze. Zbog toga se mi trudimo da budemo veoma detaljni, pa čak i na drugom pregledu koristimo čitavu mrežu pitanja, kako bi se pacijent setio i nečeg što je možda prvi put zaboravio da spomene.

Nastojimo da otkrijemo slabe tačke, tako što uradimo skrining program (sve one laboratorijske, ultrazvučne i ostale testove), jer nam je cilj da procenimo stanje i funkciju organizma i vidimo kako on radi. Akcenat stavljamo na one organe na koje nam pacijenti ukažu, ali ne zanemarujemo ni sve ostale, jer je čovek celina.

Greška je što se danas pacijenti odmah šalju na magnetnu ili skener, daju mu se lekovi i to je to. Mi želimo da lečimo čoveka, a ne rezultate - navodi doktor i najavljuje da će 29. marta u Beogradu biti održan međunarodni HISPA simpozijum, na kojem će stručnjaci ukazati na značaj personalizovanih nefarmakoloških koncepata prevencije i lečenja i njihovu upotrebu.

HISPA program želi da pokaže da je počela nova era u očuvanju zdravlja upravo kontinuiranom individualnom brigom.

- Zato je visoko organizovan za sve koji poštuju svoje zdravlje. Definicija HISPA programa glasi: "U tridesetim ulažem u sedamdesete, u četrdesetim u osamdesete...". To znači da ako želim stabilnu i udobnu starost, moram da ulažem u mladost. A pogledajte šta se dešava, sve više mladih umire od moždanog udara i infarkta, čak više nego od kancera. Nama je svaki čovek važan, bez obzira na to da li ima 19 ili 99 godina. Svakome posvećujemo podjednaku pažnju. Primećujemo da stariji ljudi često više poštuju zdravlje i čuvaju ga, pa su mnogi od njih ogledalo našeg rada - kaže dr Tasić.

Povezane vestiHILJADE LJUDI PREŽIVI SRČANI UDAR NA NOGAMA: da li je "tihi infarkt" i vama ugrozio zdravlje

Poseban deo HISPA programa čini stil života. Saradnja sa fitnes stručnjacima, nutricionistima, velnes centrima, psiholozima i psihijatrima je uključena u program prevencije i lečenja.

- Imamo posebnu mrežu dijetologa i dijetetskih programa, pa naši korisnici dobijaju personalizovan plan režima ishrane, program fizičke aktivnosti, antistres modalitete, program odvikavanja od pušenja. Samo u krajnjem slučaju posežemo za farmakološkim i suplementskim proizvodima. Akcenat je na promeni svesti i na tome da savremena nauka treba da iskoristi sve ono što se nalazi u prirodi - kaže sagovornik.

Ljudi su danas često očajni i nemoćni, lutaju od lekara do lekara i ne uspevaju da pronađu rešenje za svoje probleme. A mnogima je često potreban samo običan razgovor, pa da im već bude subjektivno bolje, što je prvi korak.

- Zato mi volimo direktan kontakt, a ne lečenje porukom i pozivom. I kao što pacijenti vole posvećene programe, tako mi volimo posvećene pacijente. Dužni smo i da kažemo da nije moguće da kardiovaskularni rizik svedemo na nulu, jer su tu uvek faktori - starost, pol i genetika, ali možemo da pomognemo pacijentima i da ih naučimo da žive što kvalitetnije i što duže. Dakle, kvalitetno dugo, a ne samo dugo. Jer sama dužina života nije ništa, ako je prisutan bilo kakav invaliditet - naglašava profesor.

Pregled uz uput

HISPA postoji punih pet godina, dejstvuje u sedam zemalja i 75 centara. Trenutno je jedno od vodećih međunarodnih udruženja posvećenih prevenciji i lečenju bolesnika sa povišenim kardiovaskularnim rizikom. Na sajtu se nalazi spisak HISPA centara, a svakako je najprepoznatljiviji onaj na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu, gde pacijenti mogu da zakažu pregled. Dobra vest je da je samo potrebno da se od izabranog lekara zatraži uput.

Tekst: Tatjana Loš

Izvor: Novosti