Degenerativna oboljenja kičme se javljaju kod starijih ljudi posle 40. godine, međutim savremeni način života doveo je do toga da se ovo oboljenje javlja i kod mlađih.
Izvor: Foto: Shutterstock
Degenerativna oboljenja koštano-zglobnog sistema, a pre svega kičme, sastavni su deo procesa starenja. Upozoravajući simptomi na početku su nespretan hod, ukočenost tela, dok je pojava pogrbljenosti uglavnom ozbiljan znak da su degenerativni procesi uzeli maha. Za kičmu se, ne bez razloga, kaže da je osovina našeg tela. Koliko će biti zdrava zavisi od njenog kvaliteta i koliko je poštujemo. Savremeni čovek se često i ne osvrću na njenu tananu strukturu, pa je svakodnevno opterećuje i izlaže neprirodnim naporima. Za ovakvo nepoštovanje u kasnijem životnom dobu ona ipostavlja prilično visok račun.
Šta se sa kičmom dešava i zbog čega dolazi do njenog propadanja, objašnjava neurohirurg dr sci. med. Nenad Živković iz Kliničko- bolničkog centra "Zemun":
- Kičma trpi degenerativne promene koje su uslovljene biološkim procesom starenja. To je genetski uslovljen proces sa simptomima koji se javljaju i kod žena i kod muškaraca već posle 40. godine, a kod mnogih, zahvaljujući pratećim faktorima, i ranije. Savremeni način življenja pun stresa i nova kompjuterska era doprineli su da se degenerativna oboljenja kičme sve češće javljaju i kod mlađih.
PROČITAJTE JOŠ: ŠTA ZNAČI AKO PRIMETITE DA VAM JE JEDNA NOGAVICA KRAĆA OD DRUGE: 9 znakova upozorenja da vam je kičma kriva
Na šta tačno mislite?
- Na nedovoljnu fizičku aktivnost, prekomernu težinu, dugotrajno sedenje u prinudnom položaju, loše držanje tela. Sve ovo naročito ubrzava degenerativne promene. Samo sedenjem opterećenje kičme dostiže 50 odsto. Degenerativna oboljenja kičme nimalo nisu bezazlena, jer osim što remete kvalitet života onemogućavaju i radnu sposobnost. Zbog toga predstavljaju ne samo medicinski, već i socio-ekonomski problem.
Kako se proces degenerativnih promena odvija?
- Degenerativne promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba - zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove. Sve te promene smanjuju elastičnost kičme i čine da pritisak na vaskularne i nervne elemente bude veliki, najčešće u lumbalnoj (krsnoj) ili cervikalnoj (vratnoj) regiji. Kao posledica toga je pojava skolioze, odnosno krivljenja kičme, osteoartritisa, diskus hernije, spondiloze, suženja kičmenog kanala...
Kako se takvi pacijenti leče?
- Leče ih lekari brojnih specijalnosti. Počinju kod lekara opšte prakse, a nastavljaju kod fizijatra, neurologa, neurohirurga, ortopeda, interventnih radiologa, u zavisnosti od stepena razvoja i složenosti bolesti. U većini slučajeva lečenje se svodi na konzervativni tretman i rešavanje akutnog bola. Ovo predstavlja pogrešan pristup, jer se obično preskače druga faza, koja podrazumeva edukaciju pacijenata i uvođenje određenog programa vežbi. S obzirom na to da se bolest ne sanira u startu na pravilan način, ona i dalje napreduje prelazeći u hroničan oblik, uz nove, jače bolove. U takvom stanju oboleli nekontrolisano uzima analgetike, koji neretko dovode do veoma štetnih posledica. Dalje napredovanje bolesti izaziva sve jači stepen bola, zbog čega pacijent na kraju stiže i kod neurohirurga.
Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta!