Degenerativna oboljenja koštano-zglobnog sistema, a pre svega kičme, sastavni su deo procesa starenja. Upozoravajući simptomi na početku su nespretan hod, ukočenost tela, dok je pojava pogrbljenosti uglavnom ozbiljan znak da su degenerativni procesi uzeli maha. Za kičmu se, ne bez razloga, kaže da je osovina našeg tela. Koliko će biti zdrava zavisi od njenog kvaliteta i koliko je poštujemo. Savremeni čovek se često i ne osvrću na njenu tananu strukturu, pa je svakodnevno opterećuje i izlaže neprirodnim naporima. Za ovakvo nepoštovanje u kasnijem životnom dobu ona ipostavlja prilično visok račun.
Šta se sa kičmom dešava i zbog čega dolazi do njenog propadanja, objašnjava neurohirurg dr sci. med. Nenad Živković iz Kliničko- bolničkog centra "Zemun":
- Kičma trpi degenerativne promene koje su uslovljene biološkim procesom starenja. To je genetski uslovljen proces sa simptomima koji se javljaju i kod žena i kod muškaraca već posle 40. godine, a kod mnogih, zahvaljujući pratećim faktorima, i ranije. Savremeni način življenja pun stresa i nova kompjuterska era doprineli su da se degenerativna oboljenja kičme sve češće javljaju i kod mlađih.
PROČITAJTE JOŠ: ŠTA ZNAČI AKO PRIMETITE DA VAM JE JEDNA NOGAVICA KRAĆA OD DRUGE: 9 znakova upozorenja da vam je kičma kriva
Na šta tačno mislite?
- Na nedovoljnu fizičku aktivnost, prekomernu težinu, dugotrajno sedenje u prinudnom položaju, loše držanje tela. Sve ovo naročito ubrzava degenerativne promene. Samo sedenjem opterećenje kičme dostiže 50 odsto. Degenerativna oboljenja kičme nimalo nisu bezazlena, jer osim što remete kvalitet života onemogućavaju i radnu sposobnost. Zbog toga predstavljaju ne samo medicinski, već i socio-ekonomski problem.
Kako se proces degenerativnih promena odvija?
- Degenerativne promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba - zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove. Sve te promene smanjuju elastičnost kičme i čine da pritisak na vaskularne i nervne elemente bude veliki, najčešće u lumbalnoj (krsnoj) ili cervikalnoj (vratnoj) regiji. Kao posledica toga je pojava skolioze, odnosno krivljenja kičme, osteoartritisa, diskus hernije, spondiloze, suženja kičmenog kanala...
Kako se takvi pacijenti leče?
- Leče ih lekari brojnih specijalnosti. Počinju kod lekara opšte prakse, a nastavljaju kod fizijatra, neurologa, neurohirurga, ortopeda, interventnih radiologa, u zavisnosti od stepena razvoja i složenosti bolesti. U većini slučajeva lečenje se svodi na konzervativni tretman i rešavanje akutnog bola. Ovo predstavlja pogrešan pristup, jer se obično preskače druga faza, koja podrazumeva edukaciju pacijenata i uvođenje određenog programa vežbi. S obzirom na to da se bolest ne sanira u startu na pravilan način, ona i dalje napreduje prelazeći u hroničan oblik, uz nove, jače bolove. U takvom stanju oboleli nekontrolisano uzima analgetike, koji neretko dovode do veoma štetnih posledica. Dalje napredovanje bolesti izaziva sve jači stepen bola, zbog čega pacijent na kraju stiže i kod neurohirurga.
Koji je pravilan način lečenja?
- Za svaki stepen degenerativnog oboljenja postoji opcija lečenja. Primera radi, kod mehaničkog pritiska nervnih elemenata u kičmenom stubu javlja se i takozvana hemijska upala nervnih struktura, jer se oslobađaju medijatori (uzročnici) zapaljenja, što, naravno, izaziva jak bol. U takvim okolnostima bolest može efikasno da se tretira određenim nehirurškim invazivnim metodama. Ukoliko se, recimo, radi o diskus herniji, ona takođe pre hirurškog zahvata može da se uspešno tretira takozvanom perkutanom laserskom diskus dekompresijom, koja zaglavljeni koren nerva oslobađa pritiska i eliminiše bol. U svakom slučaju, hirurška opcija se primenjuje tek onda kada se iscrpe sve druge mogućnosti, a ona, po mogućstvu, treba da bude najmanje traumatična.
Na šta tačno mislite, kada to kažete?
- Operacija endoskopskim putem je najkomfornija. Endoskopske tehnike omogućavaju maksimalnu vizualizaciju sa minimalnom traumatizacijom tkiva, minimalnim krvarenjem i minimalnim stvaranjem ožiljka. Izvode se u lokalnoj ili opštoj anesteziji, gde se endoskop uvodi kroz rez od sedam do osam milimetara do mesta promene, koja je izazvana diskus hernijom ili nekim drugim degenerativnim procesom. Zbog kraćeg trajanja operacije pojava postoperativne infekcije svedena je na minimum. Pacijenti operisani na ovaj način imaju značajno manji lokalni postoperativni bol, pokretni su odmah nakon intervencije, a period oporavka je vidljivo kraći u odnosu na otvorene operacije. Međutim, da bi se ovakva intervencija uradila na valjan način neophodna je dobra edukacija hirurga. Nedovoljno obučen i iskusan hirurg lako može da napravi povredu nerva u uskom prostoru kičme, što kod pacijenta može da dovede do dalekosežnih neželjenih posledica.
Za decu je naročito pogubno nepravilno i predugo sedenje pred računarom i televizorom, jer ona već u toku razvoja imaju krivu kičmu, koju teško mogu da isprave u odraslom dobu. Kao odrasle osobe postaju gotovo sigurni kandidati za brojne komplikacije praćene bolnim stanjem i neizbežan degenerativan proces na kičmi.
Degenerativne promene ispoljene u vidu spondiloze, skolioze i kifoze, najviše zahvataju predeo vratne kičme dovodeći do otežane vratne cirkulacije i lošijeg snabdevanja mozga krvlju. Zapravo, svaka neprirodna krivina u vratu i sve bolne senzacije u vratu i ramenima imobilišu (koče) vratni deo kičme, skraćujući i smanjujući obim pokreta.
Ukoliko izostane fizička aktivnost, obavezno dolazi do hipotrofije ovog dela kičme, lošije prokrvljenosti i dotoka krvi u mozak. Siguran znak da se tako nešto dešava je česta pojava iznenadne vrtoglavice. Održavanju zdrave kičme pomaže redovno vežbanje ili plivanje. Ukoliko nemate odgovarajuće sprave u kući, ima ih u parkovima za vežbanje na otvorenom, što je višestruko korisno - naglašava dr Živković.
Tekst: Zorica Ostojić-Joksović
Izvor: Novosti
