Na uticaj vremena i nagle promene temperature osetljivo je čak 13 grupa bolesnika! Evo kojih...
Izvor: Foto: Shutterstock
U praktičnom smislu, šta to znači?
- Zbog smanjenog dotoka krvi do mozga i njegove nedovoljne ishranjenosti, može doći do pojave ishemijskog moždanog udara. Stariji pacijenti su u posebnom riziku da dožive infarkt mozga, jer su kod njih krvni sudovi kruti i neprilagodljivi zbog aterosklerotskih promena. Slično je i kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom i masnoćama, holesterolom i trigliceridima, kao i kod dijabetičara.
Kakve posledice ostavlja dehidriranost organizma?
- Zbog dehidriranosti, odnosno gubitka tečnosti i elektrolita kalijuma, natrijuma, litijuma, magnezijuma dolazi do moguće pojave određenih poremećaja srčanog ritma. Ovo se posebno odnosi na kalijum koji je veoma važan za pravilan rad srca. Poremećaj ritma mogu da osete i zdravi, a kod bolesnih se on pojačava ukoliko je prethodno već postojao. Može dodatno da se pogorša do granice povećanog rizika za nastanak moždanog udara, što je karakteristično za obolele od apsolutno nepravilnog rada srca, odnosno za bolesnike sa fibrilacijom pretkomora ili takozvanom aritmijom apsolutom.
Kako oni treba da se ponašaju?
- Oni, uz svoju redovnu terapiju, treba da uzimaju i antikoagulantnu (protiv zgrušavanja krvi), koja, inače, smanjuje rizik od moždanog udara i tromboze. Potreba za ovom terapijom se povećava sa godinama života i brojem udruženih bolesti, kao što su hipertenzija, dijabetes, srčana insuficijencija, prethodni moždani udar. Nepovoljni klimatski uslovi sami po sebi dovode do poremećaja zgrušavanja krvi, koji uz ubrzan i nepravilan rad srca dodatno povećavaju rizik za moždani udar. Zato je kod njih potrebno češće kontrolisati laboratorijske i druge parametre, da bi se pravilno dozirala terapija.
PROČITAJTE JOŠ: KAKO PREPOZNATI POREMEĆAJ HORMONA ŠTITNE ŽLEZDE: simptomi i komplikacije bolesti u mladosti, trudnoći i starosti
Hipertoničari naročito treba da povedu računa o uticaju visokih temperatura na njihovo zdravlje i prilagode terapiju ovakvim uslovima. Zapravo, treba da se prilagode doze antihipertenziva, jer ukoliko su nepromenjene mogu da dovedu do značajnog pada pritiska i kolabiranja, odnosno kratkotrajnog gubitka svesti. U ovakvim okolnostima i srce trpi, jer u pokušaju da spreči gubitak svesti ubrzava broj otkucaja, što dovodi do neprijatnog lupanja srca, odnosno tahikardije, zbog čega oboleli često oseća strah i paniku.
Na vrućinu su veoma osetljivi i reumatičari, astmatičari, pacijenti koji pate od psihičkih tegoba i oboleli od hroničnih gastrointestinalnih bolesti. U ovu grupu spadaju osobe koje imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, ulcerozni kolitis (zapaljenje creva), Kronovu bolest. Kod njih često dolazi do pogoršanja bolesti sa pojavom mučnine, nelagodnosti i bolova u trbuhu, nadimanja, čak i učestalih prolivastih stolica. Osobe sa proširenim venama, pogotovo gojazne ili sa srčanom slabošću, treba da poštuju savete lekara i da ne provode previše vremena na nogama, jer tokom vrućina ovo oboljenje može da se pogorša.
Tekst: Zorica Ostojić - Joksović
Izvor: Novosti