Na uticaj vremena i nagle promene temperature osetljivo je čak 13 grupa bolesnika! Evo kojih...
Odavno se zna da meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje svih. Pogotovo kada je reč o drastičnim vrelinama koje danima ne jenjavaju ili naglim temperaturnim kolebanjima. U ovakvim okolnostima posebno trpe srčani bolesnici, koji često imaju osećaj kao da dišu na "škrge". Bez obzira na sve, priličan broj se oglušuje o savete lekara i pod izgovorom "ma nije mi ništa" izlaze van kuće kada to nije uputno, prkoseći i suncu i zdravlju. Posledice ovakvog ponašanja često su očekivane. Pad na ulici, pozivanje lekara, dolazak ambulantnih kola uz zavijajući zvuk sirena i odvođenje u bolnicu. Međutim, ima i onih koji baš i nemaju toliko sreće i gde je smrt brža od Hitne pomoći.
Ističući da od tegoba izazvanih promenama vremena pati gotovo polovina svetske populacije, kardiolog dr sci. med. Slavica Radovanović iz KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" kaže:
- Nagle vremenske promene prisutne su u poslednjih desetak godina. Godišnja doba se smenjuju bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose i 15 do 20 stepeni. Velika vrućina nastala naglo i u neuobičajeno doba godine, kao što je bilo u proteklim nedeljama, odražava se i na zdrav, a naročito na bolestan organizam. Na uticaj vremena osetljivo je čak 13 grupa bolesnika. Prednjače srčani, odnosno hipertoničari, bolesnici sa aritmijom, anginom pektoris i srčanom insuficijencijom.
PROČITAJTE JOŠ: LAKE VEŽBE ZA NATEČENE NOGE: bolja cirkulacija i lekovi koji skidaju otoke na zglobovima
Šta se u takvim okolnostima dešava?
- Srce i krvni sudovi srčanih bolesnika, kao i mozak, veoma su osetljivi na nagla variranja temperature, što uslovljava pojavu brojnih neprijatnih simptoma. Kod pacijenata sa cerebrovaskularnom bolešću može doći do nesvestice, vrtoglavice, migrene, poremećaja vida, a u težim slučajevima i do nastanka moždanog udara, odnosno šloga. S druge strane, oboleli od kardiovaskularnih bolesti mogu da osete nedostatak vazduha, gušenje, stenokardiju, odnosno bolove u grudima. Može da dođe i do pada pritiska, ubrzanog i nepravilnog rada srca, pojave aritmije, opšte slabosti i malaksalosti, umora...
Na šta ovi simptomi konrektno ukazuju?
- Oni su, zapravo, posledica negativnih uticaja visoke temperature na organizam. U vrelim danima povećan je gubitak tečnosti, a zbog pokušaja da se organizam "hladi" dolazi do značajnog širenja krvnih sudova na koži. Posledica ovih, u osnovi fizioloških procesa je pad krvnog pritiska zbog gubitka tečnosti i elektrolita. Do pada krvnog pritiska dolazi i zbog "preraspodele" krvi u te proširene krvne sudove. U takvim okolnostima smanjuje se dotok krvi do vitalnih organa srca i mozga, ali i do perifernih delova, mišića ruku i nogu. Kada se ovako nešto dogodi zdravi osećaju malaksalost, iscrpljeni su, umorni, nesposobni za fizičke aktivnosti. Kod hroničnih bolesnika navedene tegobe su intenzivirane.
Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta!
