Ljutahrana donosi bezbroj blagodeti po zdravlje organizma, ali ovo istraživanje je dokazalo koliko je delotvorna u lečenju oboljenja od kojeg pate ljudi širom sveta, piše Lepa & srećna.
Istraživanja pokazuju da ljuta hrana može značajno da ublaži simptome artritisa i smanji bolove u zglobovima.
Simptomi za artritis su bol i zapaljenje zglobova, crvena koža na mestu bolnog zgloba i slabost u mišićima. Nauka dokazuje da kapsaicin, jedinjenje koje sadrži ljuta paprika, efikasno reguliše bol u zglobovima i kostima.
Tako se ovaj sastojak može koristiti u mnogim kremama, gelovima ili oblogama, a nauka je dokazala da se njegovo dejstvo na smanjenje bola pokazuje nakon samo 3 nedelje.
Međutim, kapsaicin može da ima i kontraefekat, da izazove upale i iritacije. Zato je važno da proizvode sa kapsaicinom koristite po uputstvu lekara.
Ukoliko želite da jedete papriku, onda iskoristite njena lekovita dejstva u umerenim količinama, jer svako preterivanje u ljutoj hrani može da bude kobno za organizam.
PROČITAJTE JOŠ:
ALOE VERA JE BILJKA KOJU SVAKO TREBA DA GAJI: ukras u kući i lek protiv astme, epilepsije, psorijaze i opekotina (NAČIN UZGAJANJA + RECEPTI)
Aloe vera je drevna afrička biljka, o kojoj prvi zapisi postoje još na mesopotamijskoj pločici iz 2200. godine p.n.e., a danas je jedna od najpopularnijih biljaka zbog lekovitih svojstava i široke primene u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.
Istorijski se aloe vera koristila za povrede kože, to jest za spoljašnju upotrebu, a oralno kao laksativ. Danas se koristi kao narodni lek za razne bolesti, za astmu, epilepsiju, osteoartritis, psorijazu, opekotine, posebno od sunca i tako dalje.
Aloe veru je moguće uzgajati čak i kao sobnu biljku, u stanu, odnosno u saksiji.
Uzgoj i razmnožavanje aloa vere
Aloe vera se može uzgajati u loncima, koji se čuvaju na osunčanoj južnoj ili istočnoj strani prozora, jer je upravo veličina biljke i količina aloina u listovima proporcionalna količini svetlosti koju biljka dobije. Aloin je najvažniji sastojak u aloe veri i ima vrlo snažan uticaj na crevne bakterije. Razgrađuje ih, aktivira i poboljšava kontrakciju crevnih mišića.
Starijim biljkama više prija sunce, dok mladim biljkama više odgovara senka. Nakon zime, biljku treba izneti iz zatvorenog prostora napolje, ali se ne sme odmah izložiti direktnom suncu, jer će listovi požuteti, pa je prvo treba staviti u polusenku.
Postupak sadnje aloe vere
Aloe vera ima plitak koren (20 cm - 30 cm), pa bi je trebalo posaditi u širu i pliću posudu. Najbolje je na dnu posude za uzgoj aloe naslagati sloj kamenja, a zatim i sloj peska i tek onda dodati zemlju. Posude moraju biti četvrtinu ispunjene drenažnim materijalom i kompostom, jer je takav sistem sadnje najbliži njenom prirodnom okruženju.
Idealna temperatura za uzgoj aloe vere u sobnom uzgoju je danju 20ºC do 24ºC, a noću oko 10ºC do 14ºC.
S obzirom na to da u lišću ima čak 95% vode, zbog opasnosti od smrzavanja, temperatura nikada ne sme da padne niže od 5ºC. Ako je zimi unosite u zatvoreni prostor, neka to ne bude dnevni boravak, već predsoblje ili neki hladniji prostor, gde će udobno prezimiti.
Aloe vera ne podnosi puno vlage, zato je ne treba zalivati češće od jedanput sedmično. Tokom zimskih meseci, kad su svi metabolički procesi biljke usporeni, treba je zalivati jednom mesečno. Važno je da lonac ili saksija ima na dnu rupice, kroz koje može oticati višak vode, kako koren ne bi strunuo. Tada biljka daje vrlo razvodnjen gel i postaje vlažna, mlitava i naborana, što je znak nepravilnog zalivanja. Višak vode iz tanjirća treba redovno odliti.
Najbolje je na dnu posude naslagati sloj kamenja, a zatim i sloj peska i tek onda dodati zemlju.
U proleće se prehranjuje đubrivima bogatim fosforom i podstiče se cvetanje tokom juna. Aloe veru treba đubriti u razdoblju rasta i to na način da se zemlja pomeša sa šljunkom i 30% komposta. Mnogi ljubitelji i uzgajivači aloe u zemlju sa kamenčićima dodaju humus od hrastovog lišća i time poboljšavaju njen rast.
Najjednostavniji način razmnožavanja aloa vere je rasađivanje mladica i to tako da se pažljivo odvoji izdanak sa dna ili pupoljak, te da se on zasadi. Matična biljka "tera" mladice već u drugoj godini rasta. Mogu se presaditi kada narastu 2.5 cm do 5 cm. Najbolje vreme je u maju i junu, u razdoblju najintenzivnijeg rasta i razvoja biljke.
Pri uzgoju biljke, aloe veru treba presaditi u proleće ili pre cvetanja.
Pored razmnožavanja iz mladice, može se razmnožavati i lisnim reznicama, što je ujedno i najčešći način razmnožavanja ove vrste. Dovoljno je vrtnim makazama razdvojiti listove sa delom stabljike i posaditi ih. Proces ukorenjivanja traje bar mesec dana.
Životni vek aloe vere je u proseku 12 godina, ali već nakon četiri godine one postižu zrelost i spremne su za branje. Biljke se beru svakih 6 - 8 sedmica, odstranjivanjem 3 - 4 krajnja lista biljke. Listovi se režu pri osnovi, tako da do trenutka prerade ukupna količina gela ostane u listu. Sa lišćem se mora rukovati nežno, kako bi se sprečilo oštećenje spoljne kore i onemogućio ulazak bakterija na bazi lista.
Evo jednog korisnog recepta, koji je namenjen za spoljašnju upotrebu, odnosno za one koji imaju problematičnu kožu sa aknama i ožiljcima.
S obzirom na to da su med i aloe vera prirodni sastojci, ova kombinacija je izvrsna za pravljenje prirodnog preparata koji čisti kožu.
Maska za lice od meda i aloa vere
Potrebno:
- 3 kašike gela izvađenog iz unutrašnjosti lista aloa vere
- 1 kašika meda
Zdrobite biljni gel i dobro promešajte sa medom. Nanesite na lice. Neka odstoji dvadesetak minuta, pa isperite čistom vodom. Maska se može ostaviti u frižideru i koristiti nekoliko dana. Kožu zateže, hidrira i omekšava.
Tekst: Mukadesa Zukić
Izvor: Agroklub
