Ako ne jedete namirnice životinjskog porekla, trenutno ste na režimu ishrane za detoksikaciju ili postite, sigurno ste se pitali da li takav način ishrane može da ugrozi zdravlje. Da li je ishrana bez namirnica životinsjkog porekla zdrava i da li se može javiti nedostatak minerala i vitamina ili eventualno anemija, odgovara dijetetičar nutricionista Jovana Srejić Ferluga.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO SE PRAVILNO POSTI BOŽIĆNI POST: evo kad treba da postite na vodi i šta nikako ne smete da uradite tokom posta

"Kad postimo, ne unosimo namirnice životinjskog porekla, ali je veoma važno šta jedemo. Idealno je da se tokom posta ishrana bazira na voću, povrću i žitaricama (celo zrno ili integralni proizvodi), biljnim uljima, soji i njenim proizvodima. U tom slučaju praktično ne unosimo holesterol, znatno smanjujemo unos masnoća, a povećavamo unos vitamina, minerala i dijetnih vlakana. Sve ove promene u ishrani su izuzetno korisne i zdrave."

PROČITAJTE JOŠ: Jela sa ribom: pijani šaran u belom vinu (POST, RECEPTI)

"Međutim, namirnice biljnog porekla ne sadrže vitamin B12, tako da je kod dugotrajnog posta potrebno uzeti suplemente i na taj način napraviti ravnotežu. Drugi mineral o čijem adekvatnom unosu treba voditi računa tokom posta je gvožđe. Stopa iskoristljivosti gvožđa iz cerealija (pšenične pahuljice, ovsene pahuljice, graham hleb, ražani hleb), povrća (blitva, spanać, kopriva, zelje, soja), semenki (indijski orah, pistaći, seme suncokreta, badem), leguminoza (pasulj, grašak, sočivo) je od jednog do 20 procenata. Međutim, iskoristljivost gvožđa možete poboljšati ako zajedno sa biljnim namirnicama unesete vitaminC i namirnice koje sadrže kalcijum."

Izvor: Kurir

SRPSKI PEDIJATAR OTKRIVA SVE O KARCINOMU: doktor Branimir Nestorović - kako pobediti RAK

Karcinom je fizički i emotivno užasna bolest. Iako je izazivaju naše pobunjene ćelije, oboleli često govore da se osećaju kao da su napadnuti od strane neke nepoznate sile. Rad objavljen 2011. sa Univerziteta Kalifornija sugeriše da da je možda upravo ovo slučaj, piše u svom blogu prof. dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj.

PROČITAJTE JOŠ: OVAJ OPASAN LEK PIJU SRBI: zbog ovih tableta rizikujete rak želuca

"On primenjuje evoluicioni princip na bolesti. Naše telo je harmoničan sklop ćelija, koje služe po teoriji evolucije da omoguće spermatozoidima i jajnoj ćeliji da nastave vrstu. Karcinom predstavlja pobunu, u kojoj neke ćelije odlučuju da krenu sopstvenim putem, na uštrb tela. Jedan deo ćelija ovo čini promenama u sastavu DNK, mutacijama. Potrebno je desetak mutacija, pa i više da se javi maligna promena", kaže dr Nestorović.

Prema rečima jednog od naših najcenjenijih pedijatara druga teorija ukazuje na viruse.

"Zna se da je oko petine karcinoma uzrokovano infektivnim uzročnicima. U našem telu se nalazi oko 10 bakterija na svaku ćeliju organizma, ali preko 100 virusa (dakle na 10 triliona ljudskih ćelija, imamo 1.000 triliona virusa u našem organizmu). Dobro je poznat potencijal helikobaktera u želucu da dovede do karcinoma, kao i brojnih virusa (npr. hepatitis B ili C u nastanku karcinoma jetre)", kaže dr Nestorović.

On ističe da jedna nova teorija govori o tumorima kao pobuni pojedinih ćelija protiv starenja.

"Naime, starost je jedan od osnovnih rizik faktora za maligne tumore, dve trećine se javlja posle 65 godine života. Naime, tumorske ćelije ne stare, a najstarija vrsta tumora u pasa je pokazana da prenosi svoj DNK već 100 000 godina. U svim ovim slučajevima, DNK ćelija karcinoma je različita od normalnih ćelija. Stoga se tumori mogu posmatrati i kao nova biološka vrsta. Primer za ovo je tumor koji je oktriven 1996. kod Tasmanijskog đavola (naziva se Devil Facial Tumour Disease). Ovi tumori imaju sasvim različitu genetiku, imaju 13 hromozoma umesto 14 koliko imaju zdrave jedinke. Takođe, zarazni su i prenose se ugrizom. Slični tumori su nađeni kod pasa ili hrčaka", kaže dr Nestorović.

Ponašanje tumora je takođe izuzetno inteligentno, napominje on i dodaje da oni imaju izuzetno razvijenu komunikaciju sa svim ćelijama organizma, ali i bakterijama, usmeravajući ih da pomažu rast tumora.

"Takođe, ćelije tumora se ne dele na dve ćelije, već na četiri, pa i pet istovremeno. Istovremeno, tumorske ćelije imaju izuzetno brz i efikasan metod za popravljanje oštećenja DNK, znatno efikasnije nego ćelije organizma. Tumorske ćelija pokazuju izuzetnu komunikaciju sa ćelijama organizma, čineći ih svojim pomagačima u razvoju tumora. Pokazano je da potporne ćelije mozga, glija, izuzetno pomažu razvoj malignih ćelija. Naši leukociti, koji nas brane od infekcije, kada dođu na mesto tumora, umesto da ga ubiju pomažu nastajanje metastaza.

Kliknite OVDE za nastavak teksta!

Nastavak članka