Sindrom hroničnog umora (SHU) predmet je stalnih sporova među lekarima - neki su ubeđeni da je bolest virusnog porekla i okrivljuju virus herpesa, dok drugi smatraju da je izazivač stres.

Većina naučnika se slaže da se jedan od uzroka krije u načinu života pacijenta - u stalnom stresu i ubrzanom životnom tempu. Suviše velika odgovornost koju preuzimaju na svoja pleća, želja da budu prvi, nezamenljivi za okolinu - možda to i jesu pretpostavke razvoja depresije i hroničnog umora? Upravo 80-ih godina, kada su naučnici počeli da govore o epidemijama SHU, primećena je sledeća tendencija (karakteristična i za muškarce i za žene): raditi duže, bolje, intenzivnije nego što je to zaista neophodno da se ne ostane bez posla. Ne sme se isključiti ni pretpostavka da je sindrom hroničnog umora u određenoj meri zaštita organizma od okolnosti koje od čoveka zahtevaju izdržljivost mašine. Očigledno je da preterani zahtevi koje postavljaju sami sebi, ambicija i želja da se dokažu za mnoge mogu biti pokretač. To im nesumnjivo poboljšava materijalnu situaciju, ali šteti zdravlju. Upravo među takvim ljudima veliki je broj pacijenata sa SHU. 

Smatra se da su žene sklonije sindromu hroničnog umora, pri čemu je najopasnije doba od 25 do 45 godina, što je u vezi i sa specifičnim hormonskim, emocionalnim i vegetativnim reakcijama. Psiholozi karakterišu predstavnice te grupe kao energične mlade žene, povišene ranjivosti i osetljivosti, sa izraženim osećajem odgovornosti. Ipak, od ovog sindroma može da se razboli čak i malo dete. Stručnjaci koji smatraju da se SHU češće sreće kod ljudi koji se suviše trude na poslu dodali su ovoj bolesti termin „yuppie flu” (japijevska groznica). 

Običan umor nije bolest, već prirodna reakcija organizma na premor, signal da mu je neophodan odmor. Ali sindrom hroničnog umora je nešto drugo. To je bezrazložan, vrlo izražen, iscrpljujući umor, koji ne prolazi ni posle odmora. SHU se lako maskira i izgleda kao neka druga bolest, zato ga nije lako prepoznati.  

Na sledećoj strani, pročitajte više o simptomima, dijagnozi i lečenju.

PageBreak

Radi precizne dijagnoze lekari koriste testove kojima ocenjuju umnu sposobnost pacijenta, kao i laboratorijska virusološka i imunološka ispitivanja. 

U prvom stadijumu stanje bolesnika liči na banalnu respiratornu virusnu infekciju. U drugom se ispoljava devet osnovnih simptoma, ali ne obavezno svi odjednom. U trećem stadijumu bolest se ispoljava u težem obliku, uz neuropsihičko rastrojstvo i depresiju. 

Trajanje sindroma hroničnog umora je različito: kod nekih pacijenata brzo dolazi do ozdravljenja, čak za nekoliko meseci, drugi osećaju progresivno pogoršanje koje traje godinama. Ponekad bolest ima cikličan karakter – remisije se smenjuju s periodima pogoršanja. Ako osetite neobjašnjiv umor koji ostaje i posle sna ili odmora, ne bavite se samolečenjem. Obratite se za pomoć imunologu i specijalistima koji već imaju iskustva u dijagnostici i lečenju SHU. 

Kako se leči? 

Lečenje obično počinje od primene preparata koji poboljšavaju opšte stanje pacijenta, normalizuju san, obnavljaju umnu aktivnost i fizičku formu. Lekar najčešće prepisuje vitamine B12, C, A, selen, cink, gvožđe, adenozim monosulfat, L-triptofan i magnezijum sulfat. U većini slučajeva vrlo su efikasni i preparati sa ekstraktom ehinacee i ginka. Ali sve ove i druge lekove treba uzimati samo po preporuci lekara. 

Najčešći simptomi

  • rastući ili stalni umor, čak posle lakšeg fizičkog napora
  • dugotrajna groznica 
  • nervno rastrojstvo, preosetljivost na svetlost, otežan vid (mrlje ispred očiju), zaboravnost, razdražljivost 
  • bolovi u grlu i limfnim čvorovima 
  • slabost mišića, bol u mišićima
  • poremećaj sna, nesanica ili pospanost
  • neobična glavobolja 
  • bolovi u zglobovima 
  • depresija

Zvučia paradoksalno, ali je ovaj sindrom mnoge pacijente naterao da se vrate normalnom životu – da odustanu od svakodnevne jurnjave, da se prisete pravih vrednosti, da shvate značaj ljubavi, prijateljstva i porodice. Evo šta nam je ispričala Jasna, koja se izlečila od SHU: „Bolest mi je pomogla da iz drugog ugla sagledam svoje probleme i da kažem samoj sebi: nikada nećeš biti srećna dok ne odlučiš da promeniš neke važne stvari u svom životu. Ne mogu reći da sam zahvalna svojoj bolesti, ali joj u svakom slučaju dugujem to što je dovela do važnih i pozitivnih promena u mom životu”.  

Na sledećoj strani, pročitajte šta vam savetuju lekari.

PageBreak

Savet +: Lekaru što pre

–  Sindrom znači da bolest čini mnoštvo simptoma, koji takođe imaju mnoštvo uzročnika. SHU se iskazuje postepeno i za njega važe ista pravila kao i za ostale bolesti: što se pre javimo lekaru, to bolje. Svako može da oseti kada mu se dešava nešto neubičajeno i tada je pravi trenutak za posetu lekaru. S obzirom na raznolikost simptoma, potrebno je timsko lečenje – kaže psiholog Gordana Crevar

U istraživanju ''Goudsmit, EM. & Ho-Yen, DO''. Iz 2009. godine razvijen je multikomponentni program, koji osim medicinske pomoći, ima cilj da se obolelima pomogne u razumevanju, prihvatnju i prevladavanju bolesti. Šest meseci posle tretmana uočeno je da se pacijenti obuhvaćeni tim programom značajno razlikuju od kontrolne grupe u pogledu umora, efikasnosti i nivoa anksioznosti. Istraživanje je dokazalo da kratki, praktični programi mogu biti efikasni u podjednakoj meri kao i kognitivno-bihejvioralna terapija. 

– Program podrazumeva udruženo delovanje somatske medicine i psihoterapije koja pomaže u prihvatanju poremećaja i korišćenjusopstvene energije. Neke tehnike uključuju masažu i kreativnu aktivnost kao što je muzika. Pošto SHU znači pražnjenje životne energije neke spiritualne tehnike kao što su molitva i meditacija mogu uticati na jačanje imunog sistema obolelog – kaže Lisina sagovornica.

Pripremila: Vesna Stanimirović