Pojava povišene telesne temperature uznemiri svaku osobu. Dr Ivanko Bojić objašnjava da ne postoji temperatura bez razloga, ali i da je ne treba snižavati po svaku cenu, ako je podnosite dobro...
Visina telesne temperature tokom dana može se promeniti za čitav stepen. Uobičajeno je najviša uveče a najniža ujutro. Telesna temperatura je posledica stvaranja toplote u organizmu i otpuštanje toplote u okolinu. Normalnu telesnu temperaturu i reakciju tela na nadražaje reguliše termoregulacini centar u mozgu. On radi kao termostat.
Telesna temperatura se najčešće povećava zbog infekcije a tada se termoregulacini centar „baždari“ na višoj temperarutrnoj skali. Pri nastanku povišene telesne temperature mogu se razlikovati dve faze. U prvoj organizam pokušava telesnu temperaturu podići do zadate „baždarene“ tačke. Da bi organizam zadržao toplotu on skuplja krvne sudove pa je bolesniku veoma hladno, drhti jer se grčenjem mišića telo zagreva tagođe pokušavajući dostići zadatu temperaturu. U drugoj fazi kada telesna temperatura dostiže zadatu tačku bolesnik se oseća bolje, obrazi mu postaju crveni i koža vruća.
To je vreme kada treba izmeriti telesnu tempraturu, takođe i najbolji trenutak kada je možemo početi snižavati. Moramo znati da se povišena telesna temperatura snižava prolazno. Dok traje osnovni uzrok koji podiže telesnu temperaturu ona će se ponovo vraćati. Zato se možemo opravdano pitati da li je lečenje povišene telesne temperature potrebno? Isto tako nikako ne smemo zaboraviti da antibiotici nisu lekovi za snižavanje povišene telesne temperature.
Najvećem broju mikroorganizama koji su izazivači infekcije upravo temperatura ljudskog tela od 37 °C odgovara za opstanak. Rast telesne temperature pacijenta nepovoljno utiče na njih. Što znači da je rast telesne temperature jedna od mera kojom se organizam bori protiv izazivača bolesti.
Temperatura je jedan od standardnih vitalnih znakova koji pomažu praćenju zdravstvenog stanja pacijenta. Opšte je mišljenje da telesna temperatura ne treba da pređe 37.2 °C. Međutim ima mnogo zabluda u vezi sa povišenom telesnom temperaturom, pa smo potražili odgovore od Prof. dr Ivanka Bojića, specijaliste infektologa u Poliklinici Intertim u Beogradu.
Većina osoba ima strah od povišene telesne temperature, međutim lekari koji dobro razumeju šta se tada dešava u organizmu temperature uvažavaju.
- Povišena telesne temperature je najčešće vezana za infekciju bilo bakterijsku bilo virusnu. Ona može biti od blago povišene do veoma visoke i svaka je osoba različito podnosi. Kod odraslih osoba koje dobro podnose temperature, nema potrebe za brzim snižavanjem temperature, jer za to vreme naš opšti imunitet se bori da nešto učini, dok se polako specifični imunitet razvija . Da bi se razvio specifični imunitet potrebno je 10 do 15 dana, a za to vreme bolesnik obično ozdravi. Antimikrobni lekovi koje pacijent uzima ne uspeju da ubiju sve bakterije I viruse, ali su dovoljno efikasni da neke onesposobe za razmnožavanje, a tada ih specifični imuni sistem čisti i tada dolazimo u fazu ozdravljenja. Znači, možemo da zaključimo da je malo povišena telesna temperatura dobra. Oni koji dobro podnose temperature, ne moraju da jure i žure sa obaranjem. Jer upravo temperatura pomaže da sazri specifični imunitet i pre stupi u akciju, upravo je to razlog zašto je ne treba skidati ispod 38.5 stepeni – objašnjava dr Bojić.
Na sledećoj strani pročitajte u kojim slučajevima se morate obavezno obratiti lekaru, a kada je tempertura korisna.
