Osteoporoza je metaboličko oboljenje kostiju odnosno smanjenje koštane čvrstine, koje povećava rizik od preloma. Najčešće se javlja kod žena u menopauzi, ali u poznim godinama podjednako pogađa i žene i muškarce. Takođe, i neke druge bolesti i stanja, kao i upotreba pojedinih lekova mogu dovesti do obolevanja. 

O tome kako se ova bolest otkriva i leči i da li se može sprečiti, razgovarali smo s mr sc. med. dr Snežanom Novković, fizijatrom- reumatologom na Institutu za reumatologiju KBC Srbije u Beogradu.

– U početku osteoporoza ne boli i nema nikakve simptome, što je jedan od osnovnih razloga kasnog postavljanja dijagnoze. Međutim, u poodmaklom stadijumu klinička slika se ispoljava u vidu čestih preloma, čak i pri najmanjoj sili. To mogu biti prelomi nadlaktice, podlaktice, kuka, butne kosti ili potkolenice, koji se lako dijagnostikuju. Nasuprot tome, osteoporotični prelomi kičmenih pršljenova ponekad se otkriju tek posle više meseci ili godina. Najčešći simptomi su bol u leđima i deformitet kičme.

Više: Kako kobinovati terapiju za osteoporozu.

Bol nastaje iznenada, često prouzrokovan naglim pokretom kao što je saginjanje, podizanje tereta ili rotacija kičme. Može se širi prema prednjoj strani grudnog koša, abdomenu ili duž udova, a bol prolazi posle nekoliko nedelja. Zbog deformacije kičmenih pršljenova koje nastaje nakon preloma, javlja se kifoza kičme i smanjenje telesne visine. Bol svih kostiju je retka, a između preloma većina bolesnika nema tegoba. Tok bolesti nije moguće predvideti, od jednog do drugog preloma može da prođe i po nekoliko godina – objašnjava dr Snežana.

Zbog neispoljavanja kliničkih simptoma, više od polovine žena sa osteoporozom ostaje bez dijagnoze. 

– Za sada glavna metoda za postavljanje dijagnoze je merenje mineralne koštane gustine DXA metodom (osteodenzirtometrija).  Takođe, od velikog značaja su i dobro uzeta anameza i klinički pregled, što je i polazna tačka za sve druge dijagnostičke postupke. Time otkrivamo faktore rizika koji ukazuju na potrebu daljeg ispitivanja bolesnika, a to su: starost, pol, prethodni prelom u odraslom dubu, prelomkuka kod srodnika prve linije, upotreba glikokortikoida, pušenje, više od tri čaše odnosno čašice alkohola dnevno, kao i prisustvo nekih bolesti koje deluju na koštanu čvrstinu – objašnjava naša sagovornica.

Na sledećoj strani pročitajte kako predupreti osteoporozu i kako je lečiti.

PageBreakRendgensko snimanje kostiju nije precizna dijagnostička metoda, jer otkriva promene u kostima tek kada je izgubljeno više od 30 odsto koštane mase, ali je značajno za otkrivanje kičmenih preloma.

U individualne dijagnostičke postupke spadaju i laboratorijska ispitivanja (merenje kalcijuma, fosfora, alkalne fosfataze, vitamina D i markera koštanog metabolizma u serumu), kojima se pribegava radi isključivanja drugih uzroka smanjene mineralne gustine kostiju. U novije vreme u dijagnostici osteoporoze koristi se i FRAX indeks, kojim se predviđa desetogodošnji rizik od preloma kod bolesnika, kao  i TBS, kojim se određuje stepen poremećaja koštane mikroarhitekture.

Više: Koju dijetu možete da primenite ako bolujete od osteoporoze.

Lečenje bolesnika sa osteoporozom je individualno i ne zavisi samo od stepena smanjenja koštane gustine, već i od procene drugih faktora rizika. Za neke žene promena načina života može biti dovoljna da se smanji rizik od osteoporoze. 

– Iako je hrana najbolji izvor kalcijuma, mnoge žene u menopauzi imaju potrebu za dodatkom preparata kalcijuma i vitamina D (suplementi). Optimalni dnevni unos kalcijuma iznosi 1.000-1.200 mg, a vitamina D 600-800 i.j. Oni predstavljaju osnovne preparate koji se koriste kao pomoćna lekovita sredstva i dodatak svakom leku protiv ove bolesti.

Danas postoji veliki broj lekova, koji se mogu podeliti na one koji sprečavaju razgradnju kostiju (bisfosofnati, hormonska supstituciona terapija, selektivni modulatori estrogenih receptora, denosumab), one koji pomažu izgradnju kostiju (teriparatid) i one koji deluju na oba načina (stroncijum ranelat). Izbor osteoporotične terpije treba da bude individualan za svakog pojedinačnog bolesnika, pri čemu lekar mora uzeti u obzir nekoliko važnih obeležja svake opcije lečenja: efikasnost i  sigurnost leka, cenu i pogodnost primene, ali i druge karakteristike koje ne moraju direktno biti povezane sa osteoporozom.

Osteoporozu je lakše preduprediti nego lečiti, pa prevenciju treba započeti već u detinjstva ili adolescenciji, da bi se dostigao vrh koštane mase koji predstavlja rezervu za budućnost. Ona podrazumeva korekciju načina života i edukaciju. 

– To se odnosi na povećanje aktivnosti u svakodnevnom životu, vežbanje, ishranu, sunčanje, izbegavanje padova, kao i pušenja, alkohola i kafe u prekomernim količinama. Ishrana treba da bude raznovrsna, bogata kalcijumom, proteinima i vitaminom D. Vežbe treba raditi redovno i nastaviti ih čitavog života. One mogu biti prilagođene svakom životnom dobu i stanju koštane mase.

Fizička aktivnost poboljšava koordinaciju pokreta i mišićnu snagu, što smanjuje rizik od pada i peloma. U dodatne mere prevencije spadaju upotreba protektora za kuk (specijalni zaštitni jastučići koji štite od preloma), upotreba imobilizacionih midera u bolnom periodu posle preloma pršljena, korekcija vida kod starijih bolesnika, kao i uklanjaje pragova i svih drugih prepreka koje bi mogle da dovedu do pada – navodi dr Snežana Novković.

Vesna Stanimirović