Čitav svet se okreće, a sve zapravo miruje, zuji vam u ušima a potpuna je tišina, imate utisak da ne čujete dobro – opis je simptoma Menijerove bolesti, koja nastaje usled nakupljanja i zadržavanja tečnosti u unutrašnjem uvu. Kome se obratiti za dijagnozu?

Vrtoglavica je sama za sebe već dovoljno neprijatna, a kada je praćena šumom u uvu, gubitkom ravnoteže, nagluvošću, mučninom i povraćanjem, onda svakako izaziva strah kao da je ugrožen život, pa prvo što oboleli pita lekara jeste šta mu se to događa.

Reč je o Menijerovoj bolesti, o kojoj smo razgovarali s mr sci. med. dr Nadom Milanović, otorinolaringologom Odeljenja za funkcijsku dijagnostiku Klinike za uvo, grlo i nos Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Menijerova bolest je hronično oboljenje unutrašnjeg uva, koje se najčešće manifestuje iznenadnom ili postepenom pojavom nagluvosti i šuma, kao i osećaja punoće obično u jednom uvu, a nakon nekoliko meseci i napadima vrtoglavice koji mogu da traju nekoliko sati.

"Bolest je hronična, s različitim fazama poboljšanja i pogoršanja, povremeno s neprijatnim i čestim napadima vrtoglavice i povraćanjem, što je i razlog da pacijenti zatraže pomoć lekara" – objasnila nam je dr Milanović. Mada uzrok bolesti još uvek nije poznat, utvrđeno je da dolazi do nakupljanja odnosno zadržavanja tečnosti u unutrašnjem uvu (endolimfatički hidrops)  usled čega pacijent ima osećaj pritiska u uvu.

"Zapažena je veća učestalost obolevanja kod pacijenata sa autoimunim bolestima, poremećajima funkcije štitaste žlezde ili nekom drugom bolešću, ali još uvek nisu dokazani njihova povezanost i njihov uticaj na funkciju unutrašnjeg uva. Izuzetno retko bolest je primećena i kod istih članova porodice, što se može objasniti naslednim faktorom, ali kod svih pacijenata nije dokazana genetska uslovljenost bolesti. Primećeno je da određeni spoljašnji faktori poput stresa, uzimanja određene vrste hrane ili povećanog unosa soli, nekada i promene vremenskih uslova kakva je promena atmosferskog pritiska, utiču na faze bolesti tako što je pogoršavaju" – ističe Lisina sagovornica.

Pošto se radi o unutrašnjem uvu, bolest se ne može direktno dokazati, ali uz detaljno opisane simptome kao i pomoću testova sluha i ravnoteže može se posumnjati da se radi o Menijerovoj bolesti.

"Postoje i sofisticirani dijagnostički testovi kojim se dokazuje disfunkcija unutrašnjeg uva, a radiografskim testovima odnosno magnetnom rezonancom samo pomoću kontrasta može se uočiti nakupljanje tečnosti u unutrašnjem uvu. Nedavno je opisan metod tzv. intratimpanične primene kontrasta, kada kontrast preko srednjeg uva dospeva u unutrašnje uvo, čime se može dokazati nakupljena tečnost, tzv. endolimfatički hidrops."

Nažalost, bolest još uvek nema leka, ali postoji više terapijskih pristupa, koji su individualni pošto  svaki pacijent na terapiju reaguje na različit način.

"Najveći broj pacijenata uz dijetetski režim (manji unos soli) i uz adekvatnu terapiju lekovima (kojom se poboljšava cirkulacija unutrašnjeg uva i poboljšava izbacivanje tečnosti iz njega) može u dužem periodu da zadrži stabilno stanje. Kod manjeg broja pacijenata potreban je aktivniji terapijski pristup, koji se sastoji od lokalne primene nekih lekova putem tzv. intratimpanične primene, u cilju stabilizacije sluha i sprečavanja ponovnih vrtoglavica. To je metoda kojom se lek ubacuje u unutrašnje uvo. Naime, lek prvo dospeva u srednje uvo, pa odatle prolazi kroz membranu okruglog prozora i stiže do unutrašnjeg uva. Ova metoda lečenja pokazala se prilično efikasnom u kontroli bolesti, ali, nažalost, u nekim situacijama moze doći do pogoršanja, pa čak i potpunog gubitka sluha. Karakteristično za tu bolest je da se najčešće javlja u srednjem dobu, što znači da se radi o radno sposobnoj populaciji, koja tada odsustvuje s posla. Stoga su rana dijagnostika i blagovremeno lečenje Menijerove bolesti veoma važni" - ističe dr Milanović.

U organizaciji Klinike za otorinolaringologiju VMA i ORL sekcije Srpskog lekarskog društva održan je kurs o Menijerovoj bolesti, na kojem su eminentni stručnjaci ukazali na nove mogućnosti u njenom lečenju, dijagnostici i diferencijalnoj dijagnostici.

Bolest počinje naglo, bez očiglednog uzroka, vrtoglavicom, šumom i nagluvošću na jednoj strani. Propratni simptomi su poremećaj ravnoteže; bolesnik pada na bolesnu stranu i predmeti kao da se okreću na toj strani, oseća mučninu, ima nagon za povraćanjem, javljaju se bledilo i pojačano znojenje.

Simptomi traju obično do dva sata, a nakon toga šum slabi ili nestaje, nagluvost takođe, prestaju povraćanje i vrtoglavica, ali može ostati laka nesigurnost u hodu, uz zanošenje na bolesnu stranu.

Ako se bolest ne leči, a često i uprkos lečenju, posle određenog perioda, koji može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci, sledi novi napad sličan prethodnom. Ponekad se može dogoditi i nekoliko napada dnevno.

Kod manjeg broja pacijenata potreban je aktivniji terapijski pristup, koji se sastoji od lokalne primene lekova radi stabilizacije sluha i sprečavanja ponovnih vrtoglavica.

Spoljašnji faktori poput uzimanja određene vrste hrane, stresa ili povećanog unosa soli dovode do pogoršanja bolesti.

Tekst: Vesna Stanimirović