- Protein je neophodan celom organizmu, a samim tim i srcu.
- Prema mišljenju kardiologa, orašasti plodovi su jedan od najboljih proteinskih izvora za zdravlje srca.
Gdegod da se okrenemo, govori se o proteinima – na društvenim mrežama, u teretani, kroz reklame za proteinske pločice i napitke.
Međutim, protein nije važan samo za mišiće ili mršavljenje. On igra značajnu ulogu i u očuvanju zdravlja srca. Ipak, kardiolozi upozoravaju na jednu ključnu stvar: nije svaki proteinski izbor jednako dobar za srce.
„Kada je u pitanju zdravlje srca, ono što nam se nađe na tanjiru ima ogroman značaj“, objašnjava kardiolog dr Patrik Ki. „Proteinske grickalice su svuda, ali nisu sve jednako kvalitetne.“
Kako protein utiče na srce?
Proteini su neophodni celom organizmu, a samim tim i srcu. Kvalitetan unos proteina pomaže u održavanju zdrave telesne težine i očuvanju mišićne mase, što indirektno smanjuje rizik od srčanih bolesti. Uz to, u kombinaciji sa vežbama snage, protein doprinosi boljoj metaboličkoj ravnoteži.
Stručnjaci naglašavaju da se danas sve više prelazi sa opsesije pojedinačnim nutrijentima na celokupan obrazac ishrane. Drugim rečima, proteini imaju smisla samo u okviru uravnoteženog jelovnika koji uključuje dosta povrća, voća i integralnih žitarica.
Istraživanja pokazuju da adekvatan unos proteina može pomoći u smanjenju telesne mase i očuvanju mišića, čime se smanjuje i rizik od gojaznosti – jednog od glavnih faktora za razvoj srčanih oboljenja.
Koliko proteina nam je potrebno?
Najčešća preporuka je oko 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno, ali ta količina nije ista za sve. Zavisi od godina, telesne težine, nivoa fizičke aktivnosti, ali i od posebnih stanja poput trudnoće ili dojenja.
Kardiolozi upozoravaju da nije poenta u gomilanju proteina, već u njegovom poreklu. Prevelik unos proteina iz crvenog mesa i industrijski prerađenih proizvoda može povećati krvni pritisak i holesterol, čime se direktno ugrožava zdravlje srca. Takođe, dijete koje su isključivo fokusirane na protein često zanemaruju važne nutrijente iz biljnih namirnica.
Najbolja proteinska užina za srce?
Prema mišljenju kardiologa, orašasti plodovi su jedan od najboljih proteinskih izvora za zdravlje srca. Osim proteina, bogati su zdravim mastima, vlaknima, antioksidansima i biljnim sterolima.
Bademi, orasi, lešnici, pekan orasi i kikiriki posebno se izdvajaju jer pomažu u regulaciji holesterola i telesne težine. Na primer, u 50 grama:
- kikiriki ima 12,9–13,5 g proteina,
- bademi 10,7 g proteina, a
- orasi 7,6–8 g proteina
Za još bolji efekat, orašasti plodovi se mogu kombinovati sa drugim nutritivno bogatim namirnicama. Jedna od preporuka stručnjaka je kombinacija mladog sira, voća, oraha i integralnih krekera – užina koja je istovremeno zasitna i dobra za srce.
Još dobrih proteinskih opcija za srce
Ako niste ljubitelj orašastih plodova, postoje i druge zdrave alternative:
- grčki jogurt uz voće
- humus sa maslinama, paradajzom i integralnim pitama
- kombinacije sa pasuljem, avokadom i povrćem
- jaja ili tofu u umerenim količinama, uz integralne dodatke
Ovakvi obroci obezbeđuju ne samo protein, već i vlakna, zdrave masti i stabilan nivo šećera u krvi.
A šta je sa proteinskim pločicama?
Iako su izuzetno popularne, kardiolozi nisu njihovi veliki zagovornici. Većina proteinskih pločica spada u ultra-prerađenu hranu, često bogatu zasićenim mastima, kalorijama i natrijumom. Isto važi i za sušeno meso i slične „fitnes“ grickalice.
Prekomeran unos soli direktno povećava rizik od visokog krvnog pritiska, moždanog i srčanog udara. Zato stručnjaci savetuju da se u ishrani oslonimo na principe DASH i mediteranske dijete, koje su dokazano najpovoljnije za zdravlje srca.
Upozorenje kardiologa
„Kvalitet proteina je samo jedan deo slagalice“, naglašavaju stručnjaci. „Ni najbolji izvor proteina neće značiti mnogo ako ostatak ishrane nije uravnotežen.“
Drugim rečima, zdravlje srca ne zavisi od jednog super-namirnice, već od svakodnevnih izbora koji zajedno čine celinu. Pročitajte i kako prepoznati znake srčanog zastoja.
BONUS VIDEO: