Otvarate frižider ili kuhinjksi ormarić da uzmete nešto za jelo, a onda vas dočeka neprijatan prizor: bela, plava ili siva buđ na hrani. Da li je dovoljno da je samo odstranite i pojedete ostatak? Ili sve mora pravo u kantu?
Iako ne postoje zvanične smernice koje tačno određuju šta je bezbedno, a šta nije, stručnjaci upozoravaju da možete izazvati ozbiljne posledice ako jedete ubuđalu hranu - ne samo da ćete da pokvarite stomak.
Konzumiranje pokvarene hrane izlaže telo čitavom spektru mikrobnih toksina i hemijskih nusproizvoda koji mogu izazvati trovanje hranom, pa čak i ozbiljna oštećenja jetre ili rak.
A prema rečima stručnjaka za toksikologiju, odsecanje buđavog dela ne znači da ste se rešili opasnosti, piše Dejli Mejl. Ispod površine se često kriju nevidljive spore koje su već prožele namirnicu.
Meso
Od svih namirnica koje mogu da se pokvare, meso je najopasnije za konzumaciju nakon isteka roka. Stručnjaci upozoravaju – čak i ako ne izgleda ili ne miriše loše, to ne znači da je bezbedno.
Za razliku od voća, povrća i mlečnih proizvoda, gde je buđ glavni problem, kod mesa je bakterijska kontaminacija ono čega se treba najviše plašiti. Pokvareno meso može postati sluzavo, promeniti boju u zelenkastu ili smeđkastu, ali opasne bakterije često ne daju nikakav miris – sve dok već nije kasno.
Neprijatan miris trulog mesa zapravo dolazi tek kasnije, kad se u procesu raspadanja oslobađaju hemikalije koje mogu izazvati mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, glavobolju i pad krvnog pritiska.
Najpoznatiji uzročnik trovanja mesom je Ešerihija koli (E. coli), bakterija koja se često nalazi u govedini i može da izazove teške crevne infekcije pa čak i ozbiljna oštećenja bubrega.
Piletina, s druge strane, često sadrži Campylobacter jejuni, bakteriju koja izaziva proliv, grčeve i groznicu, a u retkim slučajevima može dovesti do privremene paralize.
Tu su i druge poznate opasnosti: Salmonela, koja se javlja kod pokvarenog mesa, sirovih jaja i nedovoljno pečene piletine, izaziva jaku upalu creva, dok Clostridium botulinum može proizvesti botulinum toksin – jedan od najotrovnijih poznatih supstanci, opasan čak i u mikroskopskim količinama.
Zato, ako primetite da meso – bilo sirovo ili kuvano – izgleda sumnjivo, promenilo je miris ili jednostavno predugo stoji u frižideru, ne rizikujte. Bolje ga je baciti nego završiti u bolnici.
Voće
Kada voće omekša, prezri ili se čuva na vlažnom mestu, buđ lako pronalazi put do njegove unutrašnjosti i počinje da proizvodi štetne supstance.
Kada voće počne da truli, pojavljuju se gljivice – one dobro poznate zelene, žute, bele ili crne fleke koje često zateknemo na donjoj strani jabuke ili breskve. Osim što izgledaju odbojno, te gljivice oslobađaju mikotoksine – otrovne materije koje mogu izazvati trovanje poznato kao mikotoksikoza.
Simptomi mogu biti blagi, poput malaksalosti ili mučnine, ali i ozbiljni, kao što su oštećenje organa.
Jedna od najčešćih gljivica koja napada jabuke, kruške, trešnje i breskve je Penicillium expansum, poznata po tome što stvara toksin patulin. Ova supstanca napada enzime u ćelijama, oštećuje DNK, proteine i masti, a u većim količinama može izazvati teška oštećenja bubrega, jetre i digestivnog sistema.
Možda vam je nekad palo na pamet da samo odsečete buđavi deo i pojedete ostatak, ali to, nažalost, nije bezbedno. Gljivice imaju nevidljive „korene” – hife, koje se šire duboko u plod, čak i u delove koji izgledaju zdravo.
Kod mekanog voća, poput breskvi, šljiva ili malina, te hife se brzo šire, pa je najbolje odmah baciti zaraženi plod. Kod čvršćih vrsta, kao što su jabuke ili kruške, moguće je odseći manji deo, ali i tada se rizik preuzima na sopstvenu odgovornost. Drugim rečima – ako se na voću pojavila buđ, bolje ga je zaboraviti nego pojesti.
Hleb
Hleb je mnogima prva stvar koju požele da „spasu“ kada primete malo buđi — odseći komadić i pojesti ostatak deluje bezazleno. Ali, stručnjaci upozoravaju da je to ozbiljna greška.
Buđ koja se razvija na hlebu i žitaricama može da oslobodi opasne toksine koji oštećuju jetru. Dve najčešće gljivice koje napadaju proizvode od žitarica i orašaste plodove su Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus.
One proizvode aflatoksine, izuzetno štetne supstance koje se vezuju za DNK i mogu izazvati mutacije u ćelijama.
Zato, čak i ako je buđ vidljiva samo na malom delu kriške, setite se —spore se šire celom površinom hleba, i ono što ne vidite može biti još opasnije od onoga što vidite. Pročitajte i zbog kojih grešaka u ishrani brže starite.
BONUS VIDEO: