Stres je neizbežan deo života, ali ono što možda niste znali jeste da određene namirnice i pića mogu uticati na nivo kortizola - hormona poznatog kao "hormon stresa".
Kortizol ima važnu ulogu u telu, od regulacije šećera u krvi do podrške imunitetu, ali hronično povišen kortizol može da ima štetne posledice po zdravlje, uključujući probleme sa snom, upale, gojenje i povećan rizik od hroničnih bolesti.
Iako ne možemo uvek da kontrolišemo okolnosti koje izazivaju stres, možemo da utičemo na ishranu. Evo šta stručnjaci kažu o pet namirnica koje mogu da povećaju nivo kortizola i koje možete da zamenite zdravijim opcijama.
Kofein
Prva na listi je kofein. Jutarnja kafa možda vam daje energiju, ali takođe može privremeno da poveća nivo kortizola. Kofein stimuliše centralni nervni sistem i podstiče nadbubrežne žlezde da luče više kortizola. Kod ljudi koji redovno konzumiraju kofein ovaj efekat može biti ublažen usled razvijene tolerancije, ali kod onih koji su već pod stresom, dodatni espresso može samo da pojača osećaj napetosti. Ako prolazite kroz stresan period, pokušajte da smanjite unos kafe, energetskih pića i jakih crnih čajeva kako biste podržali svoj nervni sistem i umirili ga.
Pržena hrana
Pržene namirnice, poput pomfrita, pohovane piletine i sličnih grickalica je bogata zasićenim i trans mastima. Ove masti, kada se unose često, mogu povećati upalne procese u organizmu i oksidativni stres, što dodatno podstiče lučenje kortizola. Osim toga, pržena hrana je često puna rafinisanih ugljenih hidrata koji uzrokuju nagle skokove i padove šećera u krvi. Takve oscilacije telo doživljava kao stres, pa u pokušaju da povrati ravnotežu ponovo luči kortizol. Bolja alternativa su pečene namirnice, grilovane ili pripremljene u er-frajerukoje su podjednako ukusne, ali znatno manje stresne za telo.
Alkohol
Iako ga mnogi koriste za opuštanje, alkohol zapravo ima suprotan efekat kada je u pitanju kortizol. Konzumacija alkohola, naročito u večernjim satima kada bi nivo kortizola prirodno trebalo da opadne, može da poremeti ovaj ritam, naruši san i dodatno pojača stres. Kod hroničnih konzumenata, alkohol je povezan sa stalno povišenim kortizolom, što povećava rizik od hipertenzije, gojaznosti i problema sa spavanjem. Ako želite da ublažite efekte stresa, razmislite o zameni alkohola osvežavajućim bezalkoholnim koktelima.
Visoko prerađene namirnice
Ultra-prerađena hrana, kao što su industrijski keks, brza hrana, pakovane grickalice i zaslađene žitarice, takođe može povećati kortizol. Ove namirnice često sadrže mnogo dodatih šećera, zasićenih masti i aditiva, što može da podstakne zapaljenske procese u organizmu. Uz to, negativno utiču na zdravlje creva, a upravo uravnotežen mikrobiom ima ključnu ulogu u regulaciji stresa. Kada je ravnoteža korisnih bakterija narušena, lučenje kortizola može biti poremećeno. Umesto toga, orijentišite se ka celovitim, prirodnim namirnicama koje podržavaju zdravu crevnu floru.
Šećer
Dodati šećer, iako daje trenutni osećaj utehe, takođe može izazvati haos u telu. Konzumacijom šećera kortizol se može privremeno sniziti, što objašnjava zašto se osećamo bolje nakon slatkiša. Međutim, ubrzo nakon toga dolazi do pada šećera u krvi, što telo doživljava kao opasnost i počinje da luči još više kortizola kako bi povratilo balans. Da biste izbegli ovaj začarani krug, kombinujte slatkiše sa izvorima vlakana, zdravih masti ili proteina koji usporavaju varenje i pomažu stabilizaciji šećera u krvi.
Stres ne možemo potpuno da eliminišemo, ali možemo da kontrolišemo kako se naše telo nosi sa njim – i tu ishrana igra veliku ulogu. Uz kvalitetan san, fizičku aktivnost i tehnike opuštanja, izbor hrane koju unosimo može pomoći u snižavanju hronično povišenog kortizola. Pročitajte i
BONUS VIDEO:
