Mikroplastika je postala sveprisutna u našem okruženju – u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo i vazduhu koji udišemo.
Iako naučnici još uvek proučavaju tačne efekte mikroplastike na ljudsko zdravlje, istraživanja ukazuju na moguće veze sa srčanim oboljenjima, poremećajima metabolizma i endokrinog sistema.
Dok se čeka na šire zdravstvene mere koje će se baviti ovim problemom, postoje praktični koraci koje možemo preduzeti kako bismo smanjili svoju izloženost mikroplastici.
Izbegavajte flaširanu vodu
Istraživanja pokazuju da flaširana voda sadrži više mikroplastike od vode iz česme. Ako želite da smanjite unos mikroplastike, najbolja opcija je da koristite staklenu ili metalnu flašu umesto plastične i sipate vodu iz česme ili filtera. Povremeno konzumiranje flaširane vode nije strašno, ali dugoročno je bolje izbegavati je kad god je to moguće.
Koristite filtere za vodu
Iako voda iz česme generalno sadrži manje mikroplastike od flaširane, ona i dalje može biti njen izvor. Iako ni filteri ne mogu potpuno da eliminišu mikroplastiku, oni pomažu u njenom smanjenju. Preporučuju se filteri za slavine, bokali sa filterima, a kuvanje vode, njeno hlađenje i zatim filtriranje može dodatno da smanji nivo mikroplastike u vodi. To ipak nije najpraktičnije rešenje za svakodnevnu upotrebu.
Nemojte da koristite plastiku za čuvanje hrane
Plastične kutije i kese za hranu često ispuštaju sitne čestice plastike, naročito kada su izložene toploti. Kada je moguće, koristite staklene posude, keramičke činije ili metalne kutije za skladištenje hrane. Ako ipak koristite plastiku, izbegavajte grejanje u njoj jer toplota ubrzava razgradnju plastike i oslobađanje mikroplastike u hranu.
Ne koristite jednokratnu plastiku za čuvanje hrane i pića
Nije dobra ideja da više puta koristite plastičnu ambalažu, naročito ne za skladištenje hrane i pića. Jednokratne plastične flaše i posude za hranu nisu dizajnirane za višekratnu upotrebu i mogu da ispuštaju hemikalije i mikroplastiku prilikom ponovnog korišćenja. Ako želite da ih ponovo iskoristite, koristite ih za čuvanje neprehrambenih proizvoda.
Ne grejte hranu u plastičnim posudama
Čak i plastika označena kao "bezbedna za mikrotalasnu" može da ispušta mikroplastiku i štetne hemikalije pri zagrevanju. Umesto toga, koristite staklene ili keramičke posude za podgrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici.
Ručno perite plastične posude
Visoke temperature u mašini za pranje sudova mogu da ubrzaju raspad plastike i oslobađanje mikroplastike. Ako već koristite plastične posude, perite ih ručno u mlakoj vodi kako biste smanjili njihovo trošenje.
Koristite drvene ili bambusove daske za sečenje
Plastične daske za sečenje su značajan izvor mikroplastike u ishrani, jer sečenjem na njima sitne čestice plastike završavaju u hrani. Umesto toga, koristite daske od drveta ili bambusa, koje su dugotrajnije, a i bolje za noževe.
Održavajte čist vazduh u domu
Mikroplastika se nalazi i u vazduhu, posebno u obliku sitne prašine koja se taloži po površinama u domu. Redovno usisavanje uz korišćenje HEPA filterima, brisanje površina vlažnim krpama i pranje filtera klima uređaja može smanjiti količinu mikroplastike u vazduhu. Ako živite blizu prometnih puteva, razmislite o nabavci prečišćivača vazduha.
Posebne mere za zaštitu beba i dece od mikroplastike
- Bebe i mala deca su posebno osetljivi na mikroplastiku, jer često stavljaju ruke i predmete u usta. Da biste smanjili njihovu izloženost:
- Ne zagrevajte mleko ili formulu u plastičnim flašicama. Ako koristite plastične flašice, zagrejte mleko u staklenoj posudi i zatim ga sipajte u flašicu.
- Nakon sterilizacije plastičnih flašica, ostavite ih da se ohlade i isperite ih nekoliko puta pre nego što sipate mleko ili vodu.
- Razmotrite upotrebu staklenih ili silikonskih flašica, koje su bolja alternativa od plastike.
- Podstičite pranje ruku pre jela kako biste smanjili unos mikroplastike kroz prašinu i nečistoće na rukama.
Koliko bi trebalo da brinemo o mikroplastici?
Naučnici i dalje istražuju kako mikroplastika utiče na ljudsko zdravlje. Iako postoje indikacije o njenim štetnim efektima, još uvek nemamo jasne podatke o tome koliko je izloženost opasna po pojedinca.
Jedno od najpoznatijih istraživanja pokazalo je da prosečna osoba nedeljno unese količinu plastike ekvivalentnu kreditnoj kartici, ali precizni podaci o dugoročnim efektima na zdravlje još uvek nisu utvrđeni. Ipak, kako raste broj istraživanja koja povezuju mikroplastiku sa zdravstvenim problemima, nije na odmet preduzeti mere za smanjenje izloženosti. Pročitajte i da li je zdravo pripremati hranu u er-frajeru.
BONUS VIDEO:
