Svedoci smo velike prirodne katastrofe, zemljotres u Turskoj odneo je preko 35.000 života i nije lako a ne pomisliti "šta ako se to dogodi i kod nas?". Postoji li neki obrazac razmišljanja koji može da nam pomogne da se rešimo crnih misli otkrila je dr Lela Trninić, specijalista psihijatrije za portal "Lepa i srećna".

"Radi se o jednoj velikoj prirodnoj katastrofi, zemljotres ne može nigde da se predvidi. Prva reakcija ljudi kada gledaju ovakve vesti jeste uznemirenost i strah. Imamo zemljotrese na dnevnom nivou u našoj blizini, pa verujem da svako pomisli 'šta bi bilo kad bi se to ovde dešavalo?'. Verovatno je neko u svom životu doživeo samo slabiji zemljotres. Zato ipak ne treba da zamišljamo tu situaciju u našoj sredini. Jačina prirode jeste zastrašujuća, ali ako se mi posvetimo tome, u svakodnevni život smo ubacili emocije koje nas remete. Ne treba da stavimo zemljotres u fokus razmišljanja, važno je da se fokusiramo na sadašnji momenat", rekla je doktorka i istakla da ne možemo da ignorišemo ono što se dešava.

"Čovek se saoseća, nije bitno ko je, to su ljudska bića - dete, trudnica, beba... Osetite se tužnim i uznemirenim. Ljudi uplaćuju pomoć, imamo empatski odnos prema tome. Ne možemo da ignorišemo. Informacije imaju cilj da se ljudi motivšu da daju pomoć, jer su to zaista ugroženi ljudi. Oni proživljavaju najteže emocije, a mi sa strane treba da znamo šta se dešava i da budemo solidarni. Da iz straha i brige izađe solodarnost i pomoć", rekla je doktorka Trninić i naglasila da je dinamika života takva da postoje i lepi i teški momenti.


Važne su informacije koje stručnjaci daju. Znanje je alatka kojom pokušavamo da damo smisao svemu tome. Čula sam saopštenje koje nam govori kako treba da se ponašamo u slučaju zemljotresa i to je dobro.

"Svi mi imamo u životu značajne životne događaje koji izazivaju određene emocije. Značajne promene od preseljenja, promene posla, promene porodičnih relacija, do gubitka dragih osoba. Savetuje se da se čovek bodri sebe i da takve događaje ne doživi kao katastrofu, već da shvati da život ima neku svoju dinamiku, da nailaze i bolji i lošiji dani i periodi. Važno je da se čovek motiviše da poseduje kapacitete da tako nesto prevaziđe. Fokus na sopstvene sposobnosti, pomoć koja postoji u socijalnom okruženju je takođe važna, u porodici, prijateljima, kolegama, da osoba tu situaciju shvati kao nešto što zahteva njegovo angažovanje za prevazilaženje", kaže doktorka i podseća na važnost promena.

Promene su šanse za razvoj

"Čovek pod stresom razmišlja 'samo meni se ovo dešava, ovo je velika katastrofa', tada često jede nezdravu hranu, uzima alkohol, a to su štetni obrasci razrešavanje sitacije.  Treba povesti računa o zdravoj ishrani, o ritmu spavanja i baviti se fizičkom aktivnošću koja mu prija. Na kraju ako vidi da to nerasoploženje ne prolazi treba se obratiti stručnjaku za pomoć", tvrdi doktorka.

Tekst: Lepa&Srećna