Zakrečenje arterija je sve češća pojava kod ljudi, pre svega, zbog nepravilne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti. Naslage na zidovima krvnih sudova i posledične kardiovaskularne bolesti ne nastaju preko noći. One su rezultat dugoročnih nezdravih navika, ali postoje i faktori rizika koji se ne mogu kontrolisati.

To je, pre svega, porodična istorija - veći je rizik za osobe koji u porodici imaju srčane bolesnike. Naročito je to važno ako je bolest otkrivena u mlađim godinama (za muškarce pre 55, a za žene pre 65 godina).

Životni stil utiče na povećanje rizika. To uključuje manjak fizičke aktivnosti i ishranu zasnovanu na namirnicama punim zasićenih masnih kiselina i rafinisanih ugljenih hidrata. Dodatno, rizik je veći za one koji puše i ne obezbeđuju organizmu dovoljno sna.

zdrava hrana.jpg
Shutterstock  

Zapušenje arterija je veoma opasno ako se ne leči. Glavna komplikacija kod zakrečenja koronarne arterije je srčani udar, a znaci upozorenja su bol u grudima, osećaj stezanja ili pritiska. Razlog za oprez je i manjak vazduha pri jačem naporu. Takođe, ne sme se ignorisati ni trnjenje u ruci, bol u vilici, osećaj utrnulosti.

Za žene je najopasniji period u životu posle menopauze. Do tada, hormoni deluju zaštitno na arterije, baš kao i na štitnu žlezdu ili gustinu kostiju. Kad uđe u menopauzu, žena gubi ove zaštitne mehanizme, pa je veći rizik od zakrečenja arterija, osteoporoze illi hipotiroidizma.

Tekst: Lepa&Srećna