KAKO POMOĆI DECI DA ZAVOLE ZDRAVU HRANU: Koraljka Novina Brkić, regionalna nutricionistkinja kompanije Nestlé Adriatic

Mame se često s nostalgijom sećaju perioda trudnoće i prvih meseci svog mališana u pelenama kao jedinog perioda kada su lako mogle da mu obezbede sve što iz hrane treba da dobije. Problemi počinju čim beba nauči da okrene glavu od kašičice, a vi se pomirite s tim da „ona to ne voli“.

Deca vole da se takmiče, uživaju u izazovima, a motiv su svakako bile i vredne nagrade. Učesnici koji su pokazali najbolje znanje u oblasti pravilne ishrane i sporta osvojili su kros trenažer, opremu za badminton, rančeve za planinarenje, prostirke za vežbanje. Veliki odziv školaraca pokazao je da nije teško pridobiti njihovu pažnju ako im se tema približi na prijemčiv način. Verujem da ih je dodatno motivisalo to što ih je na učešće podstakao proslavljeni srpski atletičar Emir Bekrić, koji je mnogima od njih uzor. Naš najbolji „preponaš“ pomagao im je da se pripreme za kviz deleći znanja na osnovu svog bogatog sportskog iskustva. Sama pitanja nisu bila teška, mada je bilo nekih koja su zahtevala malu konsultaciju sa roditeljima, čitanje objavljenog teksta na platformi Shtreber ili pretragu na internetu. To je dobro, treba da budu radoznali, da istražuju, uče, jer to su znanja koja menjaju životne navike i koja će im biti potrebna čitavog života.

U školskom uzrastu deca počinju da menjaju navike u ishrani pod uticajem vršnjaka i podložniji su brzoj hrani. Kako to možemo da sprečimo?

Davati novac za užinu je najlakše, ali ne i najbolje rešenje. Trebalo bi zajedno s detetom spremiti ono što voli da jede. Ako izbegava sendviče, možda su mu privlačnije egzotične integralne tortilje sa grilovanim mesom i salatom. Uz to treba spremiti jogurt i neko voće. Objasnite im koliko je važno da kroz ishranu unose hranljive sastojke koji su im potrebni za pravilan rast i razvoj, a njih neće dobiti iz čipsa i gaziranog soka. A takve namirnice utiču na stanje kože i pojavu bubuljica. Važno je da budete uporni i da u tome istrajete, a deca će vam zbog dobrih navika u ishrani, kojima ste ih učili od malih nogu, jednog dana biti zahvalna.

Kako još možemo da ih motivišemo da biraju zdravu hranu?

Ako vam se čini da ne slušaju šta im govorite, budite sigurni da će imitirati vaše ponašanje. Dete koje odrasta u porodici gde se ne jede crni hleb, ili gde se ne sprema spanać, teško da će poželeti da ih proba na rekreativnoj nastavi ili kasnije u životu. Tako ostaje uskraćeno za čitavo bogatstvo ukusa i hranljivih sastojaka. Zato deci treba ponuditi što raznovrsnije namirnice kako bi se navikli na njihov ukus. Ako su odmalena uključena u pripremu zdravih obroka i ako im roditelji daju dobar primer, veće su šanse da će zadržati dobre navike kada odrastu. U tome može da im pomogne i naš ZdravoKlopajmo tanjir, digitalni grafikon koji pokazuje koje su namirnice i u kojim količinama potrebne za pravilan razvoj. Ako im ponestane inspiracija za pripremu zdravih obroka, tu je naš digitalni ZdravoKlopajmo kuvar zdravih recepata. I jedan i drugi su deo nastojanja Nestlé-a da bude podrška roditeljima i društvu u širenju znanja o pravilnoj ishrani i važnosti bavljenja sportom. Jednostavno, budite im dobar primer.

Šta ako deca požele da imitiraju roditelje koji su na nekom posebnom režimu ishrane?

Morate im jasno staviti do znanja da tu važe posebna pravila. Za decu nema nikakvih čarobnih dijeta sa interneta. Roditelji se mogu posavetovati s pedijatrom i nutricionistom kako bi proverili stepen fizičkog razvoja deteta i prema njemu prilagodili kalorijski unos. Za najmlađe važe i posebna pravila u pogledu užine. Dok nutricionisti nisu saglasni oko toga da li su one potrebne odraslima, deca treba da imaju pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine, koji će pokriti njihove specifične potrebe za energijom. Naime, u detinjstvu proces rasta troši puno energije, ali dečji stomak je još uvek mali, tako da su jedina opcija česti obroci u količinama primerenim uzrastu.

Osim u prvoj godini života, deca najviše rastu u adolescenciji kada je njihovo telo prepuno promena, a tada su sklonija ka posezanju za brzim i čudnim rešenjima. Pratite šta rade, razgovarajte s njima i navodite ih ka pravilnoj ishrani bogatoj voćem i povrćem, usmerite ih da se više kreću svaki dan i borave na svežem vazduhu. Promenite sadržaj frižidera, korpe s voćem, polica s namirnicama. Ako te promene usvajate zajedno – još bolje za sve u porodici.

I na kraju, ništa u vezi sa ishranom ne dolazi preko noći, nema magičnog rešenja i instant promena – za sve su potrebni vreme i strpljenje. Budite hrabri i uporni – rezultati sigurno neće izostati. Ipak su to naša deca, jednog dana zdravi odrasli ljudi.