Kad bismo usporili starenje mozga ili ga potpuno zaustavili, možda bi to bio eliksir večne mladosti, tako bar misle mnogi istraživači koji se bave procesima pamćenja. Tokom života, ovaj organ težak oko kilogram i po, menja se više od svih ostalih.

Tokom prve godine života, formira se milion neuronskih konekcija svake sekunde, a dok ne dete ne krene u školu, mozak dostigne oko 90 odsto veličine onog kod odrasle osobe. U procesu starenja, on se smanjuje, a mnoge funkcije, pa i pamćenje, slabe.

Međutim, naučnici su uspeli da izdvoje i osobe koje nazivaju "superstarci", jer i posle 80. godine pamte mnogo bolje nego mlađi od njih. Memorija im je kao u 30. godini, a istraživanja pokazuju da imaju super-krupne neurone u delu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Kod njih je zapaženo i slabije taloženje izvesnih proteina čije su naslage otkrivene kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Neuroni na kojima se ovaj protein nije našao ostaju krupni i zdravi. Zasad nije do kraja rasvetljen mehanizam zahvaljujući kome se to dešava.

starija zena pamcenje.jpg
Shutterstock  

Ipak, indirektno zaključivanje pokazuje da su ovi ispitanici živeli vrlo aktivnim životom i održavali zdravu telesnu težinu. Rizik od dobijanja Alchajmerove bolesti je trostruko manji kod osoba koje imaju indeks telesne mase manji od 30. Čak i samo dva treninga nedeljno snižavaju rizik od ove bolesti.

Mentalna aktivnost se pokazala jednako važnom kao i fizička. To ne znači da morate da rešavate ukrštene reči ako ih baš ne volite, ali treba da izvučete sebe iz "zone komfora". Znači, pročitajte teži članak na temu koja vam nije sasvim bliska - i time se stimuliše mozak na neki nov način.

Konačno, održavajte jake društvene kontakte, takve veze jačaju svesnost o okruženju i podstiču mozak na stalnu obradu novih podataka.

Izvor: Lepa&Srećna