ISHRANA I SUPLEMENTI TOKOM PANDEMIJE: vitamini i doze koje treba uzimati

Tokom pandemije korone, pored izuzetno važnih mera higijene, u koje spada redovno i temeljno pranje ruku, kao i redovna upotreba dezinfekcionih sredstava, obratite pažnju i na ishranu.

Nutricionista dodaje da je korisno i jabukovo sirće zbog dezinfekcionog dejstva, čak i prema najotpornijim bakterijskim sojevima i virusima. A možete ga koristiti za začinjavanje salata ili pripremu napitka.

Korisno je i maslinovo ulje kao izvor mononezasićenih zdravih masti koje izuzetno jačaju imunitet. Otpornijim nas čine i masline i avokado, ali i određeni začini.

"Đumbir je jedan od najmoćnijih začina koji pomaže u smanjenju upale, jačanju imuniteta, smanjenju gušpbolje i bolova. Dodajte kurkumu u potaže, čorbasta jela. Dodajte đumbir u limunadu, čaj ili voćni smuti", savetuje naša sagovornica.

Kako deluju bosiljak, maslačak, ali i kupus i karfiol

"Na listi namirnica koje osnažuju organizam nalaze se i brojne začinske biljke poput ruzmarina, origana, bosiljka, timijana. Dodajte ih u salate, koristite za mariniranje i začinjavanje mesa. Kada su u pitanju čajevi, pijte čaj od đumbira, čaj od matičnjaka, čaj od maslačka, čaj od ehinacee.

Nutricionista preporučuje i gljive kao superhranu.

"Ne treba zaboraviti ni povrće iz porodice kupusnjača - karfiol, brokoli, prokelj, kupus, kelj, ren, keleraba. Ova grupa povrća bogata je antikancerogenim, biološki aktivnim jedinjenjima izocijanatima. Drugo veoma značajno jedinjenje koje sadrži jeste glukosinol, značajno za jačanje detoksikacione funkcije jetre".

PageBreak

Zašto su važni vitamin C, vitamin D i cink?

Savet nutricioniste je i da se dnevno uzima dva puta po 500 mg vitamina C za prevenciju ili 3-5 grama, 2 puta dnevno ako ste bolesni.

"Limun, limeta, pomorandže, mandarine, grejpfrut, jagode, ananas, kivi, brokoli i klice brokolija veoma su bogati vitaminom C. Imajte na umu da je šećer neprijatelj ovog vitamina zato obavezno eliminišite hranu sa rafinisanim šećerom i smanjite ukupan unos ugljenih hidrata", dodaje Jovana i preporučuje:

"Potrebna je i suplementacija vitamina D i K2. A doza vitamina D treba da bude između 5, 000 - 10, 000 IU - internacionalnih jedinica. Uzimajte i 20 mg cinka na dan, a ovaj mineral sadrže semenke, bundeve, piletina, losos i govedina".

Važno je pomenuti i esencijalna ulja koja su saveznik imunitetu: ulje eukaliptusa, ruzmarina, nane (peperminta), tamjana, origana, timijana, zdravca (geranijum), cimeta, muškatnog oraščića, bergamota, čempresa i eterično ulje čajevca.

Nutricionista izdvaja i lekovite biljke koje imaju pozitivno dejstvo na našu otpornost, u njih spadaju: zova, astragalus, ljupčac, eukaliptus, pepermint, matičnjak, plućnjak, list plantana, "chaparral ekstract", menta, koren omana, lobelija.

Zašto je važno ne jesti šećer?

"Kada govorimo o šećeru i imunom sistemu, moramo objasniiti vezi između šećera, vitamina C i imuniteta. Najjednostavnije rečeno šećer i vitamin C se takmiče da uđu u naše ćelije.

Ako u krvi ima previše šećera, ovaj vitamin će verovatno izgubiti trku jer previše šećera može ograničiti ulazak vitamina u ćelije. Kao što verovatno znate, vitamin C je izuzetno važan za borbu protiv slobodnih radikala i borbu protiv patogena, poput virusa, bakterija i drugih mikroorganizama.

Ako šećer onemogući njegov ulazak, naš imuni sistem slabi i postaje ranjiviji", objašnjava nutricionista prethodnu napomenu da treba smanjiti, odnosno izbaciti šećer iz ishrane.

Ali zato preporučuje da se naspavamo.

"Našem telu je potreban redovan san kako bi se odmorio, regenerisao i obnovio.

Neredovan san dovodi do umora, iscrpljenosti i smanjene koncentracije. Međutim, nedostatak sna takođe predstavlja stres za organizam, slabi imuni sistem i dovodi do nastanka zapaljenskih rocesa.

Potrebno nam je sedam do devet sati sna".

Ne zaboravite na tečnost

"Unošenje tečnosti i dovoljna hidratacija su presudni za naš imuni sistem, cirkulaciju, nervni sistem i rad svih organa. Hronična dehidracija može uzrokovati nakupljanje previše histamina u telu.

Povišen histamin, takođe, može uzrokovati zapaljenske procese, alergije, glavobolje, hroničan bol, probleme sa probavom i oslabljen imuni sistem. Posledica hronične dehidratacije je i povećati rizik od nastanka infekcija i bolesti. Potrebno je da unesemo između osam do 10 čaša vode na dan", ističe nutriscionista.

Voda nas čini jačim

"Ako vežbate ili ste fizički aktivni, provodite vreme na suncu ili u veoma toploj prostoriji, puno se znojite, oporavljate se od neke bolesti ili infekcije potrebno je da unosite dodatnu količinu tečnosti.

A važan je i kvalitet vode, pa je najbolje rešenje imati kvalitetan filter. Takođe, trudite se da vodu sipajte i pijte iz staklenih posuda".

Ne zaboravite ni na fizičku aktivnost

Nutricionista kaže i da je za imunitet od presudne provoditi vreme u prirodi.

"Potrebno je da budemo fizički aktivni najmanje 30 minuta, pet dana nedeljno. Fizička aktivnost stimuliše cirkulaciju, pojačava snabdevenost tkiva kiseonikom, doprinosi balansu važnih neurotransmitera, smanjuje stres i napetost, poboljšava raspoloženje i memoriju.

Zato, pronađite način koji vama pomaže da se bolje nosite sa stresom!".

I ne zaboravite, ukoliko primetite neke od simptoma korona virusa, poput groznice, gubitka daha, povišene telense temperature, suvog kašlja, bola u grlu, ne paničite već se obratite nadležnim lekarskim službama koje će vam jedini dati merodavan savet.

Takođe, ukoliko imate neki od simptoma gripa ili prehlade, ostanite kod kuće. Ukoliko ste zaposleni, javite se nadležnom kako ne biste ugrozili ostale.

Izvor: Blic