Dijagnoza opake bolesti povlači brojne konsekvence, a za spremniji odgovor društva i zdravstvenog sistema neophodna su istraživanja zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog stanja obolelih.

Rak dojke ubija više žena u Evropi nego bilo koji drugi rak, a smrt je u većini slučajeva rezultat metastatske faze bolesti. Prema istraživanju „Nevidljiva žena“ iz 2013. godine, dijagnoza raka dojke ima ogromne lične, društvene i ekonomske posledice. Rezultati istog istraživanja iz 2019. godine pokazuju da je ovaj karcinom imao najveći uticaj na lične finansije obolelih žena.

rak dojke
Shutterstock  

Različite su posledice povezane sa finansijskim stresom i nemogućnošću lečenja, među kojima je svakako emiocionalna, a ovo stanje se takođe tokom godina pogoršavalo. Mnoge žene se osećaju izolovano i bespomoćno, njima je jasno da svakodnevni život postaje borba koja uz sebe nosi i anksioznost, depresiju ili gubitak samopouzdanja.

Kvalitet života je najviše pogođen činjenicom da su brojne potrebe obolelih od karcinoma dojke nezadovoljene, kao i da mnogim pacijentkinjama nije omogućen pristup adekvatnoj nezi i lečenju. Ovde treba imati i u vidu činjenicu da uprkos naporima nadležnih institucija da obezbede terapije za sve kategorije pacijenata, nažalost, 2/3 žena u Srbiji koje žive sa metastatskom karcinomom dojke i dalje čeka inovativnu terapiju, koja bi im ne samo produžila život, već i značajno unapredila njegov kvalitet.

Danas je stanje takvo da i sve informacije i dalje nisu pristupačne, te je zbog toga neophodno pružiti više podrške obolelima. Pored toga što je potrebno poboljšati kvalitet života pacijentkinja, neophodno je pružiti finansijsku pomoć, ali i pristup adekvatnim savetovalištima. Stoga su izveštaji kakav je "Nevidljiva žena" važni za podizanje svesti o bolesti i životu s njom, kao i za kreiranje zdravstvene politike kako u Evropi, tako i kod nas.

rak dojke
Shutterstock  

Činjenice koje ovakva istraživanja donose su sledeće:

- Kao i 2013. godine, kod obolelih je zabeležen nagli pad mogućnosti obavljanja svakodnevnih životnih obaveza i odgovornosti kako u porodici tako i van kuće.

- Skoro polovina pacijentkinja (46% naspram 40% u 2013. godini) osećala je da je u stanju da održi porodicu na okupu pre dijagnoze, ali ovaj procenat je pao na samo 25% nakon dijagnoze karcinoma dojke (nasuprot 30% u 2013. godini).

- Trećina (33%) pacijentkinja oseća se izolovano od društva već i ranoj fazi bolesti, što je znatno više u poređenju sa 18% u 2013, pri čemu i dalje postoji opšti nedostatak angažmana društva.

Tekst: Lepa&Srećna