- Viktorija Bekam, Dženifer Aniston i Gvinet Paltrou praktikuju alkalnu dijetu, koju povezuju sa vitkom linijom i mladolikim izgledom.
- Dijeta favorizuje povrće, voće, orašaste plodove i neke žitarice, dok se meso, mlečni proizvodi, kafa, slatkiši i alkohol smatraju nepovoljnim.
Viktorija Bekam sve stiže, Dženifer Aniston i Gvinet Paltrou su vitke i pozitivne, imaju preko 50 godina, a izgledaju kao da im je 25. Sve one praktikuju alkalnu dijetu, i veoma je hvale.
Viktorija Bekam se već nekoliko godina hrani prema knjizi „Honestly Healthy Alkaline Programme“, koju su napisale poznata londonska kuvarica i nutricionistkinja Nataša Koret (polusestra Sijene Miler, među njenim klijentima su Robi Vilijams i Natali Imbrulja) i lekarka i nutricionistkinja Viki Edson.
Knjiga sadrži prelepe fotografije i recepte, ali i opšte preporuke za „novi način života“, u kojem prednost imaju namirnice koje nakon unošenja u organizam stvaraju baznu, odnosno alkalnu sredinu. Postoje i namirnice koje stvaraju kiselu sredinu.
U galeriji ispod pogledajte koja hrana je pristuna, a koja zabranjena u alkalnoj dijeti!
Kako deluje alkalna dijeta
Smatra se da organizam optimalno funkcioniše kada se održava ravnoteža između kiselina i baza. Normalna vrednost pH krvi trebalo bi da bude između 7,35 i 7,45, što predstavlja blago baznu sredinu, dok u želucu treba da bude prisutna kisela sredina.
Ukoliko je nivo kiselosti krvi viši, prema zagovornicima ove teorije, metabolički procesi mogu biti poremećeni: hrana se slabije apsorbuje, može doći do nedostatka minerala i mikroelemenata poput kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i natrijuma, nakupljanja masti, povećanog stvaranja sluzi, pada imuniteta, kao i pogoršanja stanja kose i kože i smanjenja energije. Slični poremećaji mogu se javiti i kada se nivo baznosti poveća, ali se to kod savremenog čoveka navodno veoma retko događa, jer je većina hrane koju danas jedemo takozvano kiseloformirajuća.
Kiselost se, prema ovom konceptu, povećava i zbog savremenog načina života, odnosno potrebe da sve radimo u žurbi. Čak se i fizička aktivnost navodi kao faktor koji može pomeriti ravnotežu u korist kiselosti.
Šta se smatra „lošom“ hranom?
Uopšteno, na listi namirnica koje se u ovoj dijeti smatraju nepovoljnim nalaze se gotovo sve namirnice životinjskog porekla: meso, živina, riba, osim pastrmke i lososa, morski plodovi, životinjske masti, mleko, sir i jaja.
Tu su i med, proizvodi od brašna, beli pirinač, pečurke, kečap, senf, veštački zaslađivači, slatkiši, kafa, gazirana pića, crni čaj i gotovo sav alkohol.
Koje namirnice se smatraju alkalnim?
Alkalne namirnice, prema ovom konceptu, obuhvataju brojno povrće, bobičasto voće i druge vrste voća, uključujući i one koje imaju kiseo ukus, kisele jabuke i jabukovo sirće, limun, limetu, paradajz, grejpfrut i nar.
Na listi se nalazi i sirov spanać, dok se navodi da termičkom obradom postaje kiseloformirajući. Tu su i orašasti plodovi, alge, zeleno lisnato povrće, kao i žitarice, pre svega ovas, heljda, proso i kinoa.
Među preporučenim namirnicama nalaze se i banane, suvo grožđe i drugo suvo voće, svež đumbir, kokosovo i bademovo mleko, maslinovo, kokosovo i laneno ulje, ulje od semenki grožđa i avokado.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda žena koja je smršala 54 kg!
Zagovornici strožeg režima, poput Viktorije Bekam, smatraju da bi dnevni jelovnik trebalo da se sastoji od 80 odsto namirnica koje se smatraju alkalnim i svega 20 odsto onih koje stvaraju kiselu sredinu.
Ipak, većina savetnika smatra da je sasvim dovoljno da oko dve trećine hrane koju unosimo čine alkalne namirnice. Međutim, nisu svi nutricionisti uvereni da je alkalna dijeta univerzalno rešenje. Na primer, nije dokazano u kojoj meri sredina u želucu utiče na ukupnu kiselinsko-baznu ravnotežu organizma.
„Oksidativni procesi u organizmu odvijaju se neprestano, tako smo stvoreni“, kaže nutricionistkinja Irina Turčinska za ruski portal Marie Clair. „Priroda je ugradila veliki broj zaštitnih mehanizama koji samostalno održavaju kiselinsko-baznu ravnotežu. Zato izrazito pomeranje ravnoteže ka alkalnoj sredini može biti štetno. S druge strane, ukoliko intenzivno mršavite, u krvi nastaje veliki broj produkata razgradnje, pa alkalne namirnice mogu doprineti dodatnoj detoksikaciji.“
Ona takođe navodi da je korisno natašte popiti pola litra tople jonizovane alkalne vode, koja se može dobiti pomoću alkalnih filtera. Prema njenim rečima, najbolji su japanski filteri.
„Uopšteno, dobro je kada se ishrana sastoji od 50 odsto ugljenih hidrata, 25 odsto proteina i 25 odsto masti – taj odnos smatram zlatnim pravilom ishrane. Svaka velika neravnoteža može da šteti zdravlju“, navodi ona.
El Mekferson posebno veruje u alkalnu dijetu, a spanać je jedna od njenih omiljenih namirnica. Takođe jede cveklu sa kozjim sirom, koji nije alkalna namirnica, ali ima nizak potencijal stvaranja kiselina, zatim divljeg lososa, dok sebi ujutru dozvoljava samo jednu šoljicu espresa, jer se kafa smatra veoma kiselom namirnicom.
BONUS VIDEO: