Svi smo naučili da su kilogrami mera kojom merimo da li smo gojazni. Ali, da li je to u praksi zaista tako? Nutricionista Branka Mirković podseća da su se skale i standardi koji su određivali vitkost i gojaznost kultorološki, socijalno, medicinski i estetski menjali. Standardi za određivanje mršavosti, gojaznosti ili normalnog stanja su se vremenom menjali, a danas, po tom pitanju, velike muke imaju i stručnjaci, piše Lisa.
Danas je opšte prihvaćeno merilo BMI ili indeks telesne mase (body mass index).
BMI je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Prikazuje odnos težine i visine tela, ali s obzirom na to da ne uzima u obzir telesnu građu, upotreba BMI je ograničena. Pravilno izračunavanje BMI vrši se na osnovu četiri parametra: visine, težine, godina i pola.
Okvirno, to možete i vi uraditi ovako: izrazite svoju visinu u metrima, pa taj broj podignite na kvadrat. Dobijenim brojem podelite broj svojih kilograma. Na primer: 1,7m (visina), na kvadrat iznosi 2,89. Ako ste teški 70 kg, onda 70 podeljeno sa 2,89 iznosi 24,22 i to je vaš indeks telesne mase. Smatra se da je sve između 18,6 i 24,9 normalan indeks, sve preko 25 smatra se gojaznošću, a više od 30 preteranom gojaznošću.
Naravno, uvek je najbolje da izračunavanje indeksa telesne mase prepustite stručnom licu koje će uzeti i druge parametre u obzir.
Od BMI 20 do BMI 25 varira normalna uhranjenost. Da bi saznali gde se vi nalazite na skali idealne težine dobijenu cifru 2.89 pomnožite sa 20 (2.89 x 20 = 57,8 kg) i dobićete broj kilograma koji predstavlja donju granicu, što znači da u odnosu na vašu visinu ne bi trebalo da imate manje kilograma.
3. BMI 25 označava gornju granicu normalne težine, a izračunava se na sledeći način: 2.89 x 25 = 72.25 kg. To znači da je ovo maksimum kilograma koji smete da imate, jer svaki kilogram preko ovih 72.5 označio bi vas kao gojaznu osobu.
Na sledećoj stranici, pročitajte više o odnosu mišića i masnoće u organizmu, kao i 0 njihovoj ulozi u metabolizmu.
Procenat masnoće ispod kože, u tkivima i oko organa je drugi parametar koji je takođe veoma važan, a možete izmeriti samo kod stručnjaka. Masnoća je lakša od mišićne mase, ali veća po volumenu. Ista težina, isti BMI, ali različit procenat masnoće daje dva potpuno različita oblika i volumena tela. Mišićna masa ima metaboličku potrošnju i troši kalorije, a masnoća samo pasivno stoji pod kožom.
Branka Mirković naglašava da se mišići ne dobijaju samo vežbanjem i kretanjem već i načinom ishrane i vrstom namirnica koje konzumiramo. Zato ne birajte samo čulima i onu hranu koju volite. U toku dana morate da unosite sve nutritivne elemente, ugljene hidrate, proteine, masnoću i naravno morate da pijete vodu. Postoje osnovna univerzalna pravila i piramide ishrane. Potrebno je poštovati bio-individualnost, odnosno genetiku, mesto življenja jer nije svejedno da li živite na Mediteranu ili negde na severu, vaše godine, koliko ste aktivni i šta radite, odnosno da li imate neku dodatnu fizičku aktivnost. Zato je najbolje konsultovati se sa stručnjakom a pri proceni kategorije telesne težine može vam pomoći i jednostavni grafikon koji ćete pronaći ovde.
Izvor: Lisa
