DA LI JE GLADOVANJE ZDRAVO: da li autofagija usporava starenje i leči bolesti

Zbog manjeg ili većeg viška kilograma koji su se "nakupili" tokom ograničenog kretanja zbog epidemije COVID-9, mnogi su sada u potrazi za brzim i efikasnim rešenjem, a kao novi "model dijete" sve češće se praktikuje povremeno ili ograničeno gladovanje. 

Doktorka Ivana Šarac, naučnik u oblasti ishraneInstituta za medicinska istraživanja, kaže u intervjuu za "Novosti" da gladovanje koje dovodi do smanjenog ukupnog unosa hrane u dugoročnom periodu i sprečava povećanje telesne mase, može da smanji rizik od različitih bolesti ukoliko je povremeno, ograničeno i umereno.

- Tumori, dijabetes i neurodegenerativna oboljenja povezana su sa prekomernom i nepravilnom ishranom.

Postoje dokazi da umerena kalorijska restrikcija može da smanji verovatnoću da se ove bolesti jave i da se poveća dugovečnost - kaže dr Ivana Šarac. - Međutim, to ne znači da ovaj metod ima prednost nad klasičnim, "proverenim" dijetama i fizičkom aktivnošću.

Kakvo je to povremeno gladovanje koje se sve češće spominje u pozitivnom konekstu?

- Da li povremeno gladovanje ili autofagija, o kojoj se dosta priča u poslednje vreme i koja se navodno pojačano aktivira kod gladovanja, zaista ima ulogu u sprečavanju starenja, degenerativnih i malignih oboljenja, nema pravih i sigurnih dokaza. Potrebne su dalje studije koje bi ovo potvrdile u praksi.

Šta zapravo podrazumeva takav model ishrane?

- Postoji nekoliko formi, najčešće se primenjuje takozvani 8/16 ili 10/14 model, gde se hrana unosi u toku dana samo u periodu od osam, 10 ili četiri sata, dok se ostatak dana gladuje. Na primer, jede se samo od 12 do 20 sati, ili od osam do 18 sati, dok se pre i posle toga slobodno uzimaju samo voda, kafa, čaj i napici bez kalorija. 

Ovo je vrlo "fiziološki" i normalno, jer ljudski organizam odnosno genetski sistem nije ni naučen da hranu unosi non-stop, nego u vidu ograničenog broja obroka, a veći deo dana se hrana nije unosila.

Koji period gladovanja je prihvatljiv, a da nije opasan?

- Povremeno "preskakanje obroka", smanjenje unosa hrane samo na petinu ili šestinu normalnog unosa tokom dva dana nedeljno, ili unos samo jednog obroka u toku dana, nije gladovanje. To može da bude problematično ako se zbog hipoglikemije javi osećaj gladi, slabosti, dođe do nesvestice ili kasnijeg prejedanja.

"Pravo" gladovanje uključuje gladovanje jedan ili dva dana nedeljno, svaki drugi dan, ili tri, četiri dana zaredom. Ovo su već ozbiljniji i rizičniji oblici, koji se mnogo teže podnose i ne preporučuju se.

Šta je prvi znak da je "pređena linija" sa periodima bez hrane?

- Postoje pokazatelji da je gladovanje naškodilo organizmu i to su često simptomi hipoglikemije, nesvestica, osećaj hladnoće, konfuzija, poremećaji pažnje, koncentracije i pad imuniteta. Često može da se javi gubitak ciklusa kod žena, čak i u ranoj fazi. Laboratorijske analize mogu da otkriju poremećaj krvne slike i nivoa hormona, minerala i vitamina.

Ako se to ignoriše, koje su moguće posledice?

- Dugotrajno gladovanje može da bude opasno, štetno i da dovede do trajnih metaboličkih i psihičkih promena, naročito ukoliko traje dugo i ako se izgubi značajan deo telesne mase. Dolazi do trajnih fizičkih i psihičkih promena, poput depresije i neuroze. 

Često se kod takvih osoba javljaju problemi kao što su "opsednutost hranom", poremećaji u ishrani, anoreksija i bulimija. 

Kod dugotrajnog gladovanja i gubitka mišićne mase, dolazi do atrofije organa, poremećaja srčanog ritma, koji mogu dovesti i do smrti, kako u periodu samog gladovanja, tako i u periodu povratka na normalnu ishranu.

Koliko je važno da se ove metode primenjuju u dogovoru sa lekarom?

- Nažalost, uglavnom se sprovode bez lekarskog odobrenja i "na svoju ruku", jer većina lekara s pravom još ne podržava ovu metodu ni za gubitak telesne mase, niti za prevenciju ili lečenje bolesti, pošto još ne postoje nikakvi pouzdani dokazi i efikasnosti i bezbednosti ovakvog režima ishrane. 

Postoje neki klinički centri u svetu koji zagovaraju ovu metodu, ali dugoročno potvrđeni rezultati još ne postoje.

Kako periodi gladovanja deluju na gojazne?

- Rezultati kratkoročno nisu ni gori ni bolji od drugih metoda i klasičnih dijeta za mršavljenje, ali dugoročno još nisu dovoljno ispitani. Nakon jednog dana gladovanja, možete da izgubite oko jedan kilogram, ali uglavnom vode i glikogena, a ne masnoća iz masnog tkiva, pa se to brzo vrati ako se nastavi sa starim navikama. 

S druge strane, neke studije pokazuju da se ovom metodom više štedi bezmasna masa, i da se više smanjuje obim struka nego sa klasičnim metodama, ali druge studije to nisu potvrdile.

Višednevno gladovanje nije ni za koga dobro, iako se u nekim medicinskim centrima sprovodi u cilju lečenja "morbidne gojaznosti", kada drugim metodama, osim operacijom, problem ne može da se reši.

Da li i koliko oboleli od karcinoma greše kad praktikuju gladovanje kao neku vrstu terapije?

- Neki naučnici zagovaraju metodu gladovanja u lečenju karcinoma, tvrdeći da gladovanje 24 sata pre hemioterapije, za samu hemioterapiju i 12 časova posle, može da pojača pozitivni efekat hemioterapije na maligne ćelije i umanji negativni efekat na zdrave ćelije. 

Ipak, ovo je bazirano na eksperimentima na životinjama, a ne na ljudima. Osim toga, nisu ni sve vrste karcinoma povoljno reagovale, nego samo pojedine. Čak i kada je bilo efekta, ovo je samo usporilo tok bolesti, ali nije promenilo ishod.

Može li ova metoda da pogorša stanje?

- Hemioterapija zahteva jak organizam i dobar imunitet, inače može doći do fatalnih posledica. Gladovanje samo po sebi slabi imunitet, tako da može negativno da utiče na hemioterapiju. Za autofagiju, koja se naknadno pojačano aktivira nakon gladovanja, postoje dokazi da možda može negativno da utiče na nastanak karcinoma, ali da kod već nastalog maligniteta može da pospeši razvoj malignih ćelija, pa se tako danas testira nova vrsta terapije kod karcinoma koja uključuje blokatore autofagije. 

Dakle, autofagija, koliko je dobra, toliko kod karcinoma može da bude i loša. Naravno, sve je ovo tek u začetku i potrebne su dodatne kliničke studije.

Ko nikako ne bi smeo da se gladuje makar i povremeno?

- Slabi, pothranjeni, i oni sa poremećajima u ishrani. Gladovanje je "okidač" za anoreksiju i bulimiju. Osobe koje primaju lekove za dijabetes, insulin ili oralne hipoglikemike mogu upasti u hipoglikemiju, koja može biti opasna po život u nekim slučajevima. 

Neke osobe prirodno imaju takav metabolizam da "ne podnose" gladovanje i da im "brzo pada šećer", pa se njima nikako ne savetuje, zbog moguće nesvestice i lošeg uticaja na koncentraciju i mentalne sposobnosti.

U period kada se hrana unosi, koliko je važna vrsta namirnica?

- Veoma. Treba izabrati zdrave opcije, puno voća i povrća, nemasnu hranu sa dovoljno proteina, malo rafiniranih i koncentrovanih ugljenih hidrata. 

Ne treba jesti masnu i tešku hranu, grickalice, slatkiše, sokove sa šećerima, jer ćemo tako brzo nadoknaditi kilograme koje smo mukotrpno izgubili. Unos vode treba da bude optimalan, dakle minimum dva litra tečnosti, ali to je ipak individualno.

Fizička aktivnost treba da se smanji kod produženog višesatnog gladovanja, jer može podstaći nastanak hipoglikemije.

Tekst. A. Vasić

Izvor: Novosti