Skoro svako od nas ima potrebu da prezalogaji nešto kada padne mrak, ali sve do sada naučnici nisu bili svesni zašto je to tako.

Međutim, naučnici sa Univerziteta Brigam Jang veruju da su uspeli da dođu do odgovora.

Oni smatraju da ovi kasni obroci uopšte nisu povezani sa glađu, već je u pitanju naš odgovor na način na koji mozak procesuira hranu noću.

U dva odvojena testa, naučnici su učesnicima istraživanja pokazivali fotografije kalorične i zdrave hrane koje su morali da posmatraju tokom dana.

VIŠE: 3 načina da zavarate glad (nijedan ne uključuje hranu)

Dok su dobrovoljci posmatrali slike, njihova moždana aktivnost je bila praćena.

U oba testa, reakcije su bile veće prilikom posmatranja kalorične hrane, ali su istraživači bili iznenađeni kada su otkrili da su neurološke reakcije bile najslabije tokom noći, bez obzira na hranu koju su posmatrali.

Ovo otkriće ukazuje na to da sistemi mozga za zadovoljstvo i nagradu najslabije rade noću, a samim tim je i kontrola nad našim akcijama slabija. A to može da objasni zašto jedemo više, i nezdravije, tokom noći.

„Možda preterujemo sa hranom tokom noći jer nemamo utisak da nas ona zadovoljava. Zato što nas to ne čini zadovoljnima, jedemo više kako bismo pokušali da ostvarimo osećaj zadovoljstva“, tvrde istraživači.

Izvor: 24sata.rs