PREVENCIJA SUICIDA: zašto je samoubistvo među deset glavnih uzroka smrti

Srbija, sa skoro 1.500 samoubistava godišnje, ubraja se u grupu zemalja sa umereno višom stopom suicida u Evropi a samoubistvo je među deset glavnih uzroka smrti. Suicidnost je fenomen, nije sama po sebi bolest, ali je mentalni poremećaj glavni činilac udružen sa samoubistvom.

Smatra se da oko 15 odsto ljudi koji boluju od depresije na kraju izvrši samoubistvo, iako suicidna razmišljanja postoje čak kod 75 odsto obolelih. Značajan je podatak da je trećina slučajeva povezana sa alkoholizmom. Egzistencijalna problematika, u slučaju umanjenih ličnih i socijalnih mogućnosti za prevladavanje kriznih situacija, uz svođenje životnog bilansa, takođe može prethoditi suicidu.

Strah, anksioznost i depresija

"Značajno je naglasiti da je oko polovine osoba koje su se ubile prethodno posetilo svog lekara ili bilo u kontaktu s nekim specijalistom, ali samo 15 odsto njih govorilo je o depresiji ili suicidnosti. To samo govori u prilog činjenici da je ponekad i stručnjacima teško da predvide da li će neka osoba to zaista i učiniti.

Nekada možemo biti zavarani povlačenjem određene simptomatologije, na primer, kada dotad uznemiren pacijent iznenada postane smiren. Međutim, to nekada može biti rezultat jasne odluke o samoubistvu. Dakle, "početna poboljšanja" bolesti u stvari mogu biti trenuci visokog rizika.

Izuzetno je važno razgovarati o samoubistvu, pre svega, potrebno je da lekar direktno postavi to pitanje. Zapravo, postavljanje pitanja u vezi sa suicidnošću neće povećati rizik od samoubistva, a daljim intervencijama može umanjiti procenat izvršenja.

Kada se procenjuje rizik od samoubistva, važno je najpre uočiti simptome psihičkog problema u smislu depresivnosti, halucinacija, sumanutih ideja, bolesti zavisnosti, poremećaja kontrole impulsa i ponašanja (samopovređivanje, "kratak fitilj", autodestruktivni obrasci ponašanja, zanemarivanje osnovnih potreba)", navodi dr Irena Popović, specijalista psihijatrije u KPB "Dr Laza Lazarević".

Značajan podatak je i suicid u porodici, jer se učestalo pojavljivanje u određenim porodicama može smatrati transgeneracijskim obrascem. Treba imati u vidu i postojanje neke teške bolesti i čovekov odnos prema njoj.

"Pored angažovanja porodice, negovanja bliskosti, empatije, svakako je potrebno i osobi koja ispoljava neki od navedenih znakova savetovati da se javi stručnjaku. Naravno, važan je i način na koji se to čini, uz poštovanje ličnosti i vrednosti te osobe.

Čovek može donekle da pomogne sam sebi, ali budući da su izostanak samoljubavi i postojanje destruktivnosti usmerene ka sebi najverovatnije veoma izraženi, ipak je poželjno potražiti stručnu pomoć. Nekada je uočljivo da je osoba tužna i depresivna, da govori ili misli kako bi volela da je nema, zatim da okolini upućuje poruku o svojoj bespomoćnosti, beznadežnosti, bezvrednosti, nekada piše oproštajna pisma i sl.

Međutim, još jednom treba naglasiti da se dešava da zapravo u stanjima kada naizgled dođe do inicijalnog poboljšanja, takva osoba učini suicid. Javljanje stručnjaku i uključivanje u sistem zdravstva obezbeđuje mnoštvo mogućnosti", objašnjava dr Irena Popović.

SOS linija za prevenciju suicida

Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", u saradnji s Ministarstvom zdravlja, osnovala je početkom ove godine SOS liniju za prevenciju samoubistava, koja radi 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji. Stručnjaci za mentalno zdravlje zaposleni u ovom kol-centru uvek su dostupni svima kojima je pomoć potrebna i koji pomišljaju na samoubistvo.

Broj telefona: 7777-000 mogu pozvati i članovi porodice i prijatelji kojima je potreban savet kako da pomognu svom bližnjem. Ovaj vid pomoći u zemljama u kojima već postoji duže vreme, umnogome je uticao na smanjenje stope samoubistava.

Antistres za moderne Beograđanke

Tekst je objavljen u sklopu projekta "Antistres za moderne Beograđanke" koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa & Srećna