Priču o Dejani Bačko, devojčici s neverovatnim slikarskim talentom, koja četkicu drži nožnim prstima, jer nema ruke, gledala sam na televiziji još pre nekoliko godina. Ta devojčica je u međuvremenu porasla, postala studentkinja slikarstva, sportistkinja i devojka koja inspiriše. Pronašla sam je na Instagramu i poslala joj poruku. Tom prilikom nisam ni razmišljala o tome da ona možda i ne kuca na tastaturi ili smart telefonu, već joj neko u tome pomaže. Demantovala me je odmah brzim odgovorom, objasnivši da joj to uopšte nije naporno.
- Kucam nogama kada sam kod kuće, a kada sam napolju, donjom usnom ‒ odgovorila je Dejana, a ja sam ostala zadivljena.
Naizgled jednostavne svakodnevne radnje na koje ne obraćamo pažnju, poput oblačenja, obedovanja, šminkanja, pranja zuba, u njenom slučaju deluju malo drugačije.
‒ Ne oduzimaju mi baš puno vremena. Naučila sam da se sama oblačim, kupam, šminkam, kuvam. Radim te sve stvari kao bilo ko drugi, samo što umestno ruku, koristim noge ‒ ističe moja sagovornica.
Dejana je rođena bez ruku, što je veliki teret s kojim mora da se nosi, a najteže je bilo u periodu odrastanja.
‒ Kada sam krenula u osnovnu školu, prvi put sam primetila da se razlikujem od svojih vršnjaka. Bilo mi je jako teško da prihvatim činjenicu da sam drugačija, zbog čega sam jednom prilikom došla kući uplakana i od mame tražila da mi da svoje ruke. U detinjstvu sam se stalno preispitivala i pokušavala da prihvatim tu činjenicu, i ta velika unutrašnja borba trajala je sve dok nisam porasla. Sada mi ne trebaju ruke, umesto njih imam krila - kaže Dejana sa osmehom.
Njen hendikep nagrađen je velikim talentom za slikanje, koji je brzo naišao na veliko interesovanje javnosti.
- Prvi rad nacrtala sam s pet godina i od tog momenta postala svesna da imam dara za slikanje i crtanje, kao i veliku ljubav prema toj umetnosti. Pošto četkicu držim nogama i na taj način slikam otkad znam za sebe, to mi ne predstavlja nikakav fizički napor. Jedino je malo nezgodno kada je hladno. Međutim, i tu se snalazim. Koristim čarape s prstićima ili pojačam grejalicu u ateljeu - otkriva mlada slikarka.
View this post on Instagram
Posle studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, nastavila je školovanje na Akademiji klasičnog slikarstva Univerziteta Educons.
Mlada slikarka ima velike želje i planove u vezi sa svojom umetnošću.
- Želim da se oprobam u slikarstvu što je više moguće. igrajući se sa svetlošću, bojama, kontrastima i upotrebom crteža. Želim da otvorim svet potpuno novih mogućnosti, da pronađem sopstveno svetlo i još više upoznam sebe. Ne očekujem lak zadatak na tom putu samosazrevanja, jer stvoriti nešto, znači u potpunosti se prepustiti tom procesu - navodi Dejana.
Fokusiram se na ono što imam
Naiđu nekad periodi kada je svakome od nas teško da nastavi i pronađe motivaciju, ali Dejana ima svoj metod da prebrodi teškoće.
- Svako ponekad ima padove u životu, kada se oseća kao da nikada neće biti bolje, ali u tim teškim momentima samo se treba okrenuti onome što imaš. Zahvalnost mi je pomogla da prebrodim neke teške periode, jer sam se fokusirala na ono što imam u životu, a ne na svoje nedostatke - iskrena je naša sagovornica.
Osim slikanjem, Dejana trenira tekvondo, streličarstvo, pa se čini da za nju ništa nije nemoguće.
- Odmalena sam imala majčinu podršku što se tiče slikarstva. Kupovala mi je boje i četkice, a uz to mi je usadila uverenje da to što nemam ruke, ne znači da ne mogu da radim sve što i drugi ljudi. Kasnije se to odrazilo i na druge sfere u životu, kao što je sport. Verujem da ne postoji nemoguće, ako postoji snažna volja. Ranije sam sretala ljude koji su me sputavali i ubeđivali da ne mogu da budem kao svi ostali i radim stvari kao oni. Međutim, ja sam tvrdoglava po prirodi i nisam dopustila da me njihove reči odvrate od namere da se ostvarim u slikarstvu i sportu.
View this post on Instagram
Šampioni inspirišu šampione
Dejana je imala priliku da upozna neke velike sportske šampione koji su joj postali inspiracija, a i sama je postigla velike sportske uspehe u paratekvondu. Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u Turskoj osvojila je zlato.
- Koliko god mi ljudi govorili da sam im velika inspiracija, uvek sam radije sama tražila nadahnuće i motivaciju u drugim uspešnim pojedincima. Iako ih ima više, izdvojiću samo neke od njih: Nik Vujičić, Novak Đoković i Ivana Španović sa kojom sam imala priliku i da vežbam. Treniram u klubu Gitros, a zahvaljujući svom treneru Aleksandru Andrevskom, po drugi put sam državna prvakinja u paratekvondu i prva u Evropi i prva u svetu, na šta sam veoma ponosna - ističe Dejana i dodaje da se priprema za Paraolimpijadu u Tokiju 2020. godine.
Šta bi poručila onima koji zbog nekog nedostatka ili kompleksa sami sebe ograničavaju, krijući se među četiri zida?
– Imam jednu izreku koja je savršen odgovor na vaše pitanje: Ruganje se preboli, podsmevanju ima kraja, samo volja treba da bude jaka! Nije hendikepiran onaj ko nema ruke ili noge, nego onaj ko neće da upotrebi svoj mozak. Niko ne treba da se krije od sveta zbog nekog nedostatka ili kompleksa, već da se bori i pokaže svetu svoju vrednost.
Dejana Bačko je na Instagramu Devojka s krilima. Pitali smo je kako je to postala?
– Nakon emisije Život priča Tatjane Vojtehovski, ljudi su me tako nazvali zbog moje borbenosti, bez obzira na moj nedostatak. Ja sebe i ne vidim kao osobu bez ruku, već kao osobu s krilima!
Tekst: Vanja Ostojić
Izvor: Lepa & Srećna
"IMA 42 GODINE! JOŠ MALO BAKUTA ZA STARAČKI DOM": Glumac "udario“ na Natašu Bekvalac, digla se revolucija na Internetu
KRISTINA ĆUTI, RODITELJI LJUTI! KOD DANETA SA GOLIJE SVE SE PROMENILO: Gorštak otvorio srce - Mnogo mi je krivo
ISHITRENO SAM TO NAPISALA, OPROSTITE MI: Milena Radulović o svojoj objavi nakon dve tragedije - Osećam pritisak i strah
NIJE HTELA DA SE UDA ZA ĐOKOVIĆA NI POSLE 4 GODINE VEZE: Đorđe se oženio, a njegova bivša iznenadila objavom
KOJI SAM ZNAK U HOROSKOPU: Datum rođenja otkriva vaš znak zodijaka