Kako da ostanete smireni uprkos beskonačnim obavezama: 7 zlatnih saveta psihologa

Izazovan posao nije ni polovina onog što vas čeka tokom dana. Šta je s dovođenjem dece u red, održavanjem kuće, kupovinom i pokušajem da stignete na aerobik?

Naš mozak preopterećen je obavezama koje moramo da izvršimo – ako pokušavate da zapamtite sve što morate da uradite, možda tražite previše. Sastavljanjem liste oslobodićete prostor u mozgu i biti produktivniji. Istraživanja pokazuju da većina stresa koji osećamo ne dolazi od viška obaveza, već od gubitka kontrole. Popis pomaže da se osećate kao da držite sve konce u rukama jer pomoću njega tačno možete da vidite šta treba da uradite. I to naravno ne znači da to morate da uradite baš danas. Kada se 40-godišnja Ivana vratila s porodiljskog na posao, postala je veoma napeta i pod stresom jer je zaboravljala male, ali važne zadatke. “Probudila bih se tokom noći razmišljajući o poslu. Suprug mi je predložio da na noćni ormarić stavim papir, zapišem što me sve sutra čeka i nastavim da spavam. I zaista je upalilo. Od tad uvek sa sobom nosim rokovnik u koji zapisujem sve što treba da upamtim gde god da se nalazim”, kaže Ivana.

2. Idite malim koracima

Iako se ovo može učiniti šašavim, naročito ako treba da prodate stan ili završite veliki projekat na poslu, ali fokusiranje samo na krajnji rezultat verovatno će dovesti do odgađanja obaveza. To se dogodilo i Mariji koja je prošle godine organizovala svoje venčanje. “Radila sam, brinula se o dvoje dece, a posla je bilo preko glave, pa svaki put kad bih se setila venčanja uhvatila bi me panika”. Ali, to je vrlo učestala greška. Koncentrisanje na nešto što je vrlo veliko i važno, poput preseljenja ili planiranja godišnjeg odmora, često nikada ne završi dobro. Tada ćemo se osećati preplavljeno i paralizovano. To je zato što veliki ciljevi nisu neki praktični koraci koje preduzimamo. Pokušajte da ih razlomite. Popis i-mejlova koje morate poslati ili telefonskih poziva koje morate obaviti bolji je od završetka jednog naizgled nemogućeg zadatka.

3. Prestanite da radite baš sve

Kada smo preopterećeni, često se zavaravamo da je sve što radimo veoma važno, i da samo mi možemo to da uradimo kako treba, što može stvoriti svojevrsnu zavisnost. Pokušajte da pustite neke stvari. Zapitajte se: “Šta mogu da ostavim nedovršeno?” Na primer, da li morate da se uvek javljate na svoj telefon na poslu? Često, ako stvorite rupu, drugi će je popuniti. “Od trenutka kad sam počela da živim sa dečkom radila sam sve kućne poslove. Ali, kada je moj posao postao sve zahtevniji, počela sam da bivam besna, ali nisam htela da se žalim, pa sam mu samo dala do znanja da mi je potrebna njegova pomoć i počela neke stvari ostavljati nedovršenim. U početku me to izluđivalo, ali moj dečko je shvatio i počeo da mi pomaže”, priča Andrea.

4. Odredite prioritete

Često slušamo kako smo preopterećeni brojnim informacijama koje dobijamo, ali pravi problem je u tome što smatramo da je većina tih stvari podjednako važna pa im pridajemo istu pažnju, što dovodi do toga da smo stalno rastrojeni. Bez obzira na to da li stei kod kuće ili na poslu, razmišljajte samo o onom što vam je najvažnije. Prvih sat vremena na poslu provedite radeći stvari koje su najvažnije, pre nego što proverite elektronsku poštu, rizikujući da vas nešto ne omete. Na taj ćete način kontrolisati vlastito vreme. Većina ljudi ima problem da kaže “ne” jer mislimo da će druga strana to loše primiti, ali to ne mora uvek biti slučaj. Ljudi se dele na one koji uvek nešto traže i one koji uvek nešto nagađaju. Onaj koji traži jasno će reći ono šta bi želeo, najčešće očekujući da će ga druga strana odbiti, pa neće biti zbunjen odbijanjem. Onaj koji nagađa pitaće vas samo ako je siguran da ćete se složiti s njegovim zahtevom. Ako ste onaj koji nagađa, pretpostavićete da osoba koja od vas nešto traži očekuje da kažete “da”, dok ustvari ta osoba može biti “tip koji traži” pa je je spremna na odbijanje. Ako neko ubuduće traži nešto od vas, a ta molba je izrečena s lakoćom, možete biti sigurni da je reč o tipu osobe koja traži, što znači da se neće uvrediti ako je odbijete.

5. Snizite kriterijume

Snižavanje kriterijuma je, naravno, kletva bilo kojem zaposlenom perfekcionisti. Ali, kad god  uhvatite sebe da želite da promenite svoje obrasce ponašanja, morate razbiti navike tako što ćete napraviti suprotno od onoga za što smatrate da ste primorani da uradite. To može značiti da brzo završite posao, umesto da pokušavate da stvorite remek-delo. Vrlo je neprirodno ako ste navikli da radite sve prema najvišim standardima. “Moja potreba da budem savršena u svemu uzrok je da se osećam loše i neadekvatno većinu vremena. Nedavno smo s društvom slavili suprugov 40. rođendan, ali kako se kolega s posla razboleo, nisam stigla da napravim sve što sam planirala. Zato sam kupila tortu iz poslastičarnice, što je za mene nezamislivo. Na kraju niko nije ni primetio razliku. I nakon toga jedna prijateljica me nazvala da joj pošaljem recept za tortu od čokolade i badema”, kaže Katarina.

6. Tražite pomoć

Otkad je unapređena, Ivana je po cele dane provodila na poslu. “Moj partner se žali da se nikada ne vidimo, a kada i jesmo zajedno da sam pod stresom i živčana. Nakon nekog vremena otišla sam kod svog šefa i rekla da ne mogu više toliko da radim. Iako me je bilo strah kako će reagovati, šef je bio vrlo smiren i uviđavan”, objašnjava 39-godišnja Ivana. Zaposleni ljudi često odbijaju pomoć ili je neće sami tražiti. Niko neće misliti loše o vama ako mirno zatražite pomoć, osim ako to ne učinite histerično i optuživački (ja sve moram sama). To se odnosi kako na posao tako i na privatni život.

7. Nemojte negirati stres

Kada je Marina shvatila da je toliko pretrpana poslom i samohranim majčinstvom nakon razvoda, njeno je rešenje bilo da stisne zube i nastavi dalje. “Ali, nakon nekoliko meseci sve je počelo da se raspada. Počela sam da se istresam na deci, pa tu i tamo da ih čak i udarim”, kaže ona. Bez obzira na to kako pokušavamo da gospodarimo vremenom, postoje situacije kada je stres neizbežan, a pokušati da ga negiramo može samo pogoršati stvari. Umesto ignorisanja stresa ili pokušaja da stvari rešite na svoj način, potrebno je da naučite da stvari vidite i priznate sebi da sve što radite, radite pogrešno. Na taj ćete način uspeti da stvorite distancu između sebe i svojih misli. Ne možete uvek da promenite stvari koje se događaju u vašem životu, ali možete promeniti svoje ponašanje i emocije. I to je put ka pravom blaženstvu.

Tekst: Livia Čveljo