DEPRESIJA I ANKSIOZNOST KOD DECE I TINEJDŽERA: kako otkriti dečja osećanja u uzrastu od 4, 10 ili 18 godina

Čini se teško primetiti da li se vaše dete suočava sa nekim mentalnim problemom, ili pak ima simptome anksioznosti i slično. Mnogi se zapitaju da li je to samo normalan deo odrastanja.

Razgovori su ključni, još u ranom uzrastu. 

Kako možete prepoznati da postoji problem: 

• Gubi interesovanje za nešto u čemu je uživalo
• Problemi sa ishranom i spavanjem
• Izbegavanje drugara
• Promenjeno ponašanje
• Izolacija

Kada primetite neki od ovih problema, ne morate vi sami to da rešavate. "Nije vaše da tražite odgovore. Vaš posao je da primetite i pomognete detetu da dođe do izvora problema i iskaže to. Niste vi zdravstveni stručnjak.

KAKO RAZGOVARATI SA DECOM RAZLIČITOG UZRASTA

Od 4 do 6 godina

Treba da pomognete detetu da identifikuje svoja osećanja. Doktorka ističe da deca uče emocije baš kao boje i oblike. Ako ih naučite reči za 30 različitih osećanja, oni će naučiti i nijanse. 

"Najbolje što možemo da uradimo za njih u ovom uzrastu jeste da im damo nazive. Kada ih više učimo tome, bolje će umeti da ih razlikuju i da ih iskažu", rekla je doktorka.

Iako je možda izazov, nemojte reći detetu da treba ili ne treba da se oseća na određeni način. 

Tako im govorite kako osećanja nisu važna. Kada im kažete da je njihova emotivna reakcija pogrešna, nateraćete ih da glume, što nije nimalo zdravo za dete.

Roditelji mogu pomoći maloj deci da kopiraju mehanizme reagovanja na osećanja. Da li će plakanje pomoći? Grljenje mame ili tate? Crtanje i igra?

Važno je da im kažete da dobro rade. 

Od 7 do 10 godina

Roditelji i dalje treba da pitaju decu o njihovim osećanjima. Nemojte im tražiti da definišu depresiju ili anksioznost, ni mi ni oni ih ne možemo samo tako dijagnostikovati. 

Ako se dete bori da objasni kako se oseća, najbolje bi bilo da im zatražite da vam ispričaju priču. Na taj način će se osećati sigurnije da se otvore.

"Deca u ovom uzrastu razumeju da postoje osećanja koje mogu frustrurati i razočarati", istakla je doktorka Debora. 

Doktorka predlaže da se igrate sa decom svake večeri. Važno je da pokažete detetu da postoje dve strane u toku jednog dana koje treba da im pokažete - ja sam osoba kojoj možeš iskazati teške stvari, ali i osoba kojoj pokazuješ ono dobro i prijatno.

Od 11 do 14 godina

Do sada, deca su sigurno čula za mentalna stanja, poput depresije,bipolarnog poremećaja, šizofrenije.

Testirajte ih i pitajte ih šta znaju o tome. "Jesi li čuo za depresiju? Da li razumeš šta to znači? Da li si se nekad osetio tako", jedan je od puteva kojim možete ići kada razgovarate o ovome. 

Deca u ovom uzrastu mogu pomisliti da ih krivite za nešto, pa pokušajte da objasnite da oih volite, da su im važna, pa da iz tih razloga razgovarate. 

U ovim godinama vrlo često mogu imati manjak samopouzdanja i potrebu da ih razuverite u tome. 

Od 14 do 18 godina

U srednjoj školi, deca će pokušati da pronađu način da razgovaraju sa roditeljima o mentalnom zdravlju. 

Nemojte se začuditi što i sa srednjoškolcima treba da razgovarate. "Svaki tinejdžer ima potrebu za razgovorom sa odraslom osobom od poverenja", istakla je doktorka Debora.

Pitajte ih da li su zabrnuti za sebe ili nekog drugog. Takođe, treba da budete precizni kada pričate o tome. 

"Treba biti zaista jasan u razgovoru sa tinejdzerima, naročino kada je nečiji život u pitanju."

Ako sami ne započnu razgovor, dajte im autonomiju u odabiru kada, gde i kako će se ostvariti najbolji pristup problemu. 

Neki tinejdžeri žele razgovor sa roditeljima, dok ima i onih koji bi radije razgovarali sa nekom drugom odraslom osobom. Kao roditelji, ne treba ovo da shvatate lično. Pitajte ih kome mogu potpuno verovati, jer bi bilo lepo da to znate.

Izvor: Yumama