- U Srbiji postoje brojna narodna verovanja vezana za smrt i sahrane.
- Među najpoznatijima su prekrivanje ogledala, nenošenje veselja i povratak drugim putem sa groblja.
- Mnogi običaji razlikuju se od kraja do kraja i prenose se generacijama.
U znak žalosti za pokojnikom, rodbina od smrti počinje da nosi crno odelo. Žene su ranije nosile crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor. To se nosi godinu dana, i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva.
Međutim, danas se dopušta da se crnina obavezno nosi do 40 dana, a po želji pola godine ili godina. Ovde treba naglasiti da se, bez obzira kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno slavi krsna slava, na isti način kao i uvek.
Kaže se, čak, da je potrebnije slavu slaviti pod tim okolnostima, jer se u molitvama za slavu molimo za pokoj duša umrlih srodnika.
Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke i igranke. U svim ovim slučajevima i o svemu što je vezano za običaje o sahranama, dobro je posavetovati se sa sveštenikom, jer su običaji različiti u raznim krajevima.
Po hrišćanskom učenju smrt je kazna za greh, kazna za Adamov greh prema Bogu. Prema prvobitnom Božjem planu čovekov prelazak iz zemaljskog života u večnost trebalo je da bude bezbolan.
Da li ste čuli za ove narodne običaje vezane za smrt bliske osobe?
Svaki pogreb prate razni narodni običaji u Srbiji. Razlog za to leži u činjenici da svaki kraj ima svoje karakteristične navike i rituale.
U prošlosti ljudi su najčešće umirali u svojoj kući, pa su i nastala verovanja vezana neposredno za smrt najbližeg.
Tako, na primer, u pojedinim mestima svi članovi porodice moraju biti budni kada se dogodi smrt. Verovalo se da pokojnik može da se "sretne" sa osobom koja spava, pa bi ona mogla sledeća da umre.
Ukoliko osoba umre sa otvorenim očima, onaj koji je prvi ugleda umire za njom. Dok pokojnik kome su se našle šibice u džepu sigurno će se povampiriti. Iz tog verovanja nastalo je i ubadanje pokojnika iglom kako se ne bi vratio kao vampir.
Zašto se ogledala prekrivaju odmah nakon smrti?
Odmah nakon smrti sva ogledala u kući se prekrivaju, jer duh pokojnika, veruje se, može da uđe u ogledalo i ostane među živima. U okolini Valjeva otvaraju se prozori i vrata, a sav nameštaj i posuđe okreću se naopako.
Voda u kojoj se preminuli kupa smatra se nečistom, pa može da nanese zlo onome ispred čije kuće se prospe.
I samo mrtvo telo smatralo se štetnim po životinje i biljke. Zato pogrebna povorka nije smela da ide preko polja, livada ili kroz stado. S druge strane, ljudi su iznosili bolesnu decu pred povorku kako bi bolest prešla na pokojnika.
Običaji na groblju i nakon sahrane
U pojedinim ruralnim krajevima verovalo se da rođaci rođeni istog meseca imaju istu sudbinu, pa smrću jednog ubrzo nastupa i smrt drugog. Da bi se to sprečilo, vršio se otkup mrtvaka.
U okolini Zaječara rodbina i prijatelji na groblju se gađaju komadima zemlje. Verovalo se da pogođeni neće biti sledeći.
U drugim krajevima na pogrebu se gađa strelom, a onaj ko pogodi metu dobija imovinu pokojnika.
Prema verovanju, sa groblja se ne vraća istim putem, kako pokojnikova duša ne bi pronašla put do kuće.
Tradicionalni ritual jeste i pravljenje lutke sa likom preminulog. Žene iz najuže porodice svakog dana je peru i oblače, a nakon određenog perioda lutka se odnosi na grob, piše Direktno.
Postoje i običaji vezani za parastose, posebno u vlaškom kraju. Ljudi za stolom ne smeju da ustanu dok ručak ne završi najstarija osoba, kako bi se mlađi zaštitili od prerane smrti.
BONUS VIDEO: