U hrišćanstvu, smrt se smatra prelaskom iz zemaljskog života u večni život, a ne krajem postojanja. Hrišćani veruju u vaskrsenje tela i život večni, pri čemu je smrt samo prolazak iz ovozemaljskog sveta u drugi, duhovni svet, gde se susreću sa Bogom.
Mada se smrt u hrišćanstvu tretira kao sastavni deo života i samo kao prelazak iz ovozemaljskog života u onaj nebeski, upokojenje bliskih osoba spada u najstresnije događaje i izaziva tugu velikih razmera.
Tada gledamo da voljene na onaj svet ispratimo što dostojnije, a u trenutku kada se opraštamo od njih, tradicija i vera imaju veliku ulogu u načinu na koji taj oproštaj izražavamo.
Opelo – molitva za pokoj duše
Opelo nije samo puko "ispratiti pokojnika", već duboka i ozbiljna molitva u kojoj sveštenik zajedno sa prisutnima moli Boga za oproštaj grehova pokojnika i pokoj njegove duše.
Žito simbolizuje vaskrsenje, sveća božansku svetlost, a vino Hristovu krv i večni život.
Običaji koji nemaju oslonac u veri
Međutim, vekovima su se uz te duhovne obrede razvili i brojni običaji koji nemaju oslonac u hrišćanskom učenju, a neki su čak i suprotni njemu.
Jednom od njih svedočio je i otac Predrag Popović i pomenuo ga u jednoj svojoj besedi, čiji je deo objavljen na Instagramu.
On kaže: "Na jednoj sahrani su me smestili, ni manje ni više, nego pored mrtve babe. Tu gde sam sedeo, baba sedi na čelu, što je umrla. Njoj stavili stolicu, ja sedim sa desne strane. Ja kažem: 'Za koga je ovo?' Kaže: 'To je za babu'."
"To su ljudi koji su liturgijski, ljudi koji su crkveni, koji su svake nedelje u crkvi. Sveštenika nisu stavili na čelo, nego su stavili garderobu od pokojne babe na čelo. Ajde, neka to bude. Garderoba, ajde, neka se pokaže da nam taj neko nedostaje, taj koji više nije tu, ali neka se tu završi sve", ispričao je otac Predrag.
"Babi sipali sarmu u tanjir"
Kaže da je glavni šok tek usledio:
"Ali kada su krenule sarme, oni sarmu babi u tanjir i tako redom. Kad na kraju oni meni kažu: 'Pope, treba da idemo'. Ja kažem da se slažem, ali dok baba ne pojede sarmu, nećemo da idemo nigde. Onda možemo kući svi. A oni me gledaju. Pa što si sipao, je l' si sipao sarmu? Neka baba pojede. Jedi, baba. Oni mene gledaju kao da sam ja blesav. Kažem: ‘Dobro, bre, ljudi, vi idete u crkvu svake nedelje, zašto izvodite cirkus. Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenim'", rekao je sveštenik.
Tekst: Religija/ Lepa&Srećna/ Radmila Ilić
BONUS VIDEO: