Poslednja ljubav Alberta Ajnštajna bila je prelepa Ruskinja: Kako je fatalna špijunka osvojila genija

• Ajnštajnova poslednja ljubav Margarita Konenkova, supruga vajara Sergeja Konenkova, bila je žena kojoj je slavni fizičar posvetio emotivna pisma i sonet.
• Njihova romansa odvijala se u vreme kada je Margarita navodno radila za sovjetske tajne službe, prikupljajući informacije o nuklearnim istraživanjima.
• Margarita je, nakon povratka u Moskvu, živela povučeno, a poslednje godine bile su obeležene bolešću i zlostavljanjem; umrla je 1980. godine, tražeći da se spale Ajnštajnova pisma.

Još pre Velikog otadžbinskog rata, ovaj intelektualni par navodno je regrutovan od strane sovjetskih tajnih službi i poslat u inostranstvo sa zadatkom da prikuplja poverljive informacije o razvoju nuklearnog projekta. Glavna uloga u toj misiji pripala je upravo Margariti, koja je tečno govorila engleski i nemački jezik. Dok je njen suprug bio posvećen umetnosti i stvaralaštvu, ona je činila sve kako bi stekla poverenje naučnika angažovanih na najtajnovitijim i najnaprednijim istraživanjima tog vremena.

Tek 1998. godine otkriveno je da se tokom ove strogo poverljive misije Margarita Ivanovna zaljubila – i to ni manje ni više nego u Alberta Ajnštajna. Tajna je otkrivena kada je jedna njena rođaka, želeći da ostane anonimna, aukcijskoj kući Sotheby's predala Margaritin dnevnik, sat koji joj je poklonio veliki naučnik, kao i pisma koja joj je Ajnštajn slao 1945. i 1946. godine. U autentičnost ovih emotivnih poruka gotovo niko nije sumnjao, budući da se na dnu svakog pisma nalazio prepoznatljiv potpis slavnog fizičara.

„Ovo je najuzbudljivije otkriće u skorije vreme. Ajnštajnova pisma razlikuju se od bilo koje druge njegove sačuvane prepiske jer su neverovatno otvorena, emotivna i iskrena. Samo istinski zaljubljen čovek mogao je da napiše nešto ovako“, izjavio je tada za The New York Times konsultant aukcijske kuće Sotheby's Pol Nidam. Upravo je on među prvima zaključio da odnos Margarite Konenkove i Alberta Ajnštajna prevazilazi granice običnog prijateljstva.

Kako se razvijala jedna od najmisterioznijih romansi prošlog veka? Kakva je bila sudbina žene kojoj su se divili veliki umetnici i intelektualci epohe – među njima i Sergej Rahmanjinov, Fjodor Šaljapin, ali i sam tvorac teorije relativnosti? Priča o Margariti Konenkovoj i danas intrigira istoričare, jer se na neobičan način nalazi na raskršću ljubavi, umetnosti, nauke i špijunaže.

Margarita Konenkova, rođena Voroncova, došla je na svet 1895. godine u porodici osiromašenih plemića. Njen otac, Ivan Timofejevič Voroncov, bio je advokat iz malog provincijskog grada Sarapula, dok je majka Margarita Vasiljevna bila poznata po humanitarnom radu i dobrotvornim aktivnostima. Ipak, mlada Margarita nije dugo ostala u provinciji. Nakon završetka ženske gimnazije preselila se u Moskvu, gde je upisala pravne kurseve gospođe Poltoracke. Tokom studija živela je u samom srcu prestonice, u domu doktora Ivana Bunjina.

Lepa i harizmatična studentkinja brzo je pronašla svoje mesto u moskovskom visokom društvu. Gde god bi se pojavila, privlačila je pažnju, a brojni udvarači bili su opčinjeni njenim šarmom i manirima. Margarita je veliki deo vremena provodila u kući slavnog operskog pevača Fjodora Šaljapina, budući da je bila bliska prijateljica njegove ćerke Irine.

Istovremeno, sa simpatijama je prihvatala pažnju Borisa Šaljapina, Fjodorovog sina. Njihovi prijatelji bili su uvereni da je pitanje trenutka kada će mladi par stati pred oltar. Međutim, uprkos očekivanjima okoline, do venčanja nikada nije došlo. Pričalo se da je otac nesuđenog mladoženje bacio oko na Margaritu... Postoje i verzije da pesnik Aleksandar Blok i kompozitor Sergej Rahmanjinov takođe nisu mogli da odole čarima mlade devojke.

Veza Margarite Voroncove i Borisa Šaljapina nije uspela, ali ona nije želela da tuguje. Ubrzo se pojavio još jedan prosac, i to sa veoma ozbiljnim namerama. Godine 1916. mladi vajar Pjotr Bromirski zaprosio je Margaritu, ali ni ovom venčanju nije bilo suđeno da se održi. Jednog dana, Bromirski je, naivan, pokazao fotografiju dvadesetogodišnje verenice svom kolegi, vajaru Sergeju Konenkovu. Dostojanstvena mlada žena sa aristokratskim crtama lica toliko mu se dopala da je zamolio prijatelja da ga upozna sa njom.

Ruski Roden, kako su ga zvali, nije štedeo reči i šarm, pa je ubrzo osvojio Margaritino srce. „Devojka na fotografiji bila je toliko lepa da mi je delovala kao delo nekog nepoznatog umetnika. Posebno je bio očaravajući način na koji je okretala glavu. A njene ruke – devojka sa fotografije imala je neverovatno lepe ruke, sa vitkim i gracioznim prstima. Nikada ranije nisam video takve ruke!“, prisećao se kasnije Sergej Konenkov poput zaljubljenog tinejdžera.

Osećanja su bila obostrana, pa je 42 godišnji Sergej zvanično zaprosio dve decenije mlađu Ritu. Za porodicu Bunjin, koja je velikodušno primila Voroncovu u svoj dom, njena želja da se uda za bučnog i nestašnog veseljakа Konenkova predstavljala je pravi šok. Kako bi sprečili moguće venčanje, Margarita je poslata nazad u Sarapul, ali njen izabranik bio je dovoljno uporan da krene za njom.

Slavni vajar bio je uveren da će roditelji njegove voljene biti oduševljeni što će dobiti tako poznatog i talentovanog zeta. Međutim, Voroncovi su odbili da daju blagoslov za brak zbog mezalijanse, što je za zaljubljeni par bio pravi udarac. Razočarani Konenkov vratio se u Moskvu i povukao u sebe, retko napuštajući atelje. Ipak, iz depresivnog stanja ubrzo ga je izvukla upravo žena koju je voleo i koja je istovremeno postala njegova najveća muza – Margarita je, uprkos protivljenju porodice, došla kod njega.

Narednih sedam godina Voroncova je živela kao njegova vanbračna supruga, inspiracija i model. Poznato je da je upravo ona pozirala za skulpturu „Gola figura u punoj dužini“. Trudila se da svom voljenom obezbedi mir i uslove za rad, pažljivo ublažavajući sve probleme koje je donosio njegov težak i složen karakter.

Pričalo se i da je Margarita imala ozbiljne rivalke. Navodno je Natalija Končalovska, Sergejeva kuma i majka budućih slavnih reditelja Andreja Končalovskog i Nikite Mihalkova, tih godina takođe gajila osećanja prema Konenkovu. Govorilo se da je Natalija Petrovna često boravila u vajarevom ateljeu i činila sve kako bi mu bila od pomoći.

Tek 1922. godine Margarita i Sergej konačno su ozvaničili svoju vezu. Međutim, u mirnom i uređenom životu u Moskvi nisu dugo uživali. Godine 1923. mladenci su otputovali u Njujork kako bi prisustvovali izložbi ruske i sovjetske umetnosti. Očekivalo se da će Konenkovi tamo ostati svega nekoliko meseci, nakon čega bi se bezbedno vratili kući. Međutim, planirano kratko poslovno putovanje pretvorilo se u višegodišnji boravak. Margarita i Sergej Konenkov vratili su se u Moskvu tek više od dve decenije kasnije.

Margarita je odlično govorila engleski, pa se veoma brzo snašla u Sjedinjenim Državama. Izuzetno obrazovana, načitana i neverovatno privlačna, za kratko vreme postala je deo američkog visokog društva. Upravo tamo razvila je svoje izvanredne komunikacione veštine. Ova sposobnost značajno je doprinela karijeri njenog supruga. Konenkovi su neprestano organizovali izložbe Sergejevih radova, a njegova muza pomagala mu je da pronađe bogate klijente i pružala podršku tokom rada.

Margarita je postala najbolja reklama za svog muža. Skulpture za koje je pozirala zanosna lepotica bile su izuzetno tražene, a mnogi muškarci gubili su glavu pri pogledu na zlatokosu sovjetsku zavodnicu. Međutim, Konenkova nije završila u Sjedinjenim Državama slučajno. Prema pojedinim tvrdnjama, upravo je NKVD organizovao putovanje za nju i njenog supruga, kome su zauzvrat obećani bogatstvo i velika slava širom Sovjetskog Saveza. Margarita, koja je navodno koristila kodno ime „Lukas“, dobila je zadatak da sazna što više o američkim nuklearnim istraživanjima.

Kako bi ostvarila taj cilj, morala je da iskoristi sav svoj šarm i stekne poverenje legendarnog fizičara i matematičara Alberta Ajnštajna, koji je tada radio na Institutu za napredne studije u Prinstonu.

Zanosna špijunka uspela je da upozna slavnog naučnika licem u lice tek 1935. godine, kada je Univerzitet Prinston od Sergeja Konenkova naručio Ajnštajnov portret. Pregovore je, naravno, vodila Margarita. Nakon što su svi dogovori završeni, Konenkova je počela intenzivno da se približava Ajnštajnu, nadajući se da će od njega izvući važne informacije o nuklearnim istraživanjima.

Albert je u to vreme bio u braku sa svojom rođakom Elzom Ajnštajn, ali ga to nije sprečavalo da otvoreno flertuje sa drugim ženama. Prema brojnim izvorima, slavni naučnik bio je veliki ljubitelj ženske lepote i nije krio svoju sklonost ka burnim ljubavnim avanturama.

„Bio je izuzetno skroman, nije voleo formalna okupljanja i u šali je govorio da je poznat zbog svoje bujne kose. Kada je Sergej Konenkov radio na Ajnštajnovom portretu, bio je veoma živahan i sa oduševljenjem je govorio o svojoj teoriji relativnosti. Slušala sam ga veoma pažljivo, ali nisam mogla mnogo toga da razumem. Moja pažnja ga je ohrabrivala“, zapisala je oprezno u svom dnevniku Margarita o Albertu Ajnštajnu, vodeći računa da ne izazove neželjene sumnje.

Ipak, u krugu Konenkovljevih sve više su primećivali Margaritine česte odlaske u Prinston, dok je njen suprug tamo boravio samo jednom i bistu napravio po sećanju. Supruga slavnog vajara to vreme je iskoristila veoma vešto – uspela je da razvije bliske odnose ne samo sa Albertom, već i sa njegovom suprugom Elzom i pastorkom Margo.

Do 1936. godine odnos Margarite Konenkove i Alberta Ajnštajna bio je uglavnom prijateljski. Međutim, sve se dramatično promenilo nakon Elzine smrti. Nemački naučnik, koji nikada nije skrivao emocije prema Margariti, priznao je zanosnoj Ruskinji da se duboko i iskreno zaljubio u nju. Osećanja su bila obostrana, pa su ljubavnici počeli redovno da se sastaju.

Margarita se nije plašila muževljevog gneva – znala je da joj Sergej potpuno veruje i da sigurno neće biti ljubomoran na Alberta. Kako bi mogli da uživaju u miru i privatnosti, Ajnštajn je čak napisao Sergeju pismo, tvrdeći da je njegova supruga teško bolesna i da su joj očajnički potrebni redovni odmori. Uz pismo je priložio i lekarsko uverenje, zahvaljujući poznanstvu sa jednim doktorom. Tako je Margarita počela „legalno“ da odlazi na jezero Saranac Lake, gde je Albert iznajmio kuću i držao svoju jahtu. Ostajala bi i po nekoliko nedelja.
Odnos između nemačkog naučnika i sovjetske špijunke bio je daleko više od prolazne afere. Ajnštajn je iskreno voleo Konenkovu, o čemu svedoče njegova nežna pisma, ali i sonet koji joj je posvetio:

„Ne možeš pobeći iz porodičnog kruga.
To je naša zajednička nesreća.
Kroz nebo, neumoljivo,
naša budućnost svetluca istinom.
Glava mi zuji kao košnica,
srce i ruke su mi oslabljeni...
Kažeš da me voliš,
ali ne voliš.
Zovem Kupidona u pomoć,
da te ubedi da budeš milostiva prema meni.“

Nikada nije do kraja razjašnjeno da li je Ajnštajn znao da njegova voljena radi za sovjetske tajne službe i da je gotovo deset godina prenosila informacije Moskvi. Međutim, tokom leta 1945. godine sve je dobilo novi smisao. Upravo tada su Sjedinjene Države izvele prva testiranja nuklearnog oružja, o kojima su sovjetske vlasti, zahvaljujući dobro organizovanoj obaveštajnoj mreži, već imale saznanja. Ubrzo nakon toga Konenkovi su hitno pozvani nazad u Sovjetski Savez. Za njihov povratak, prema pojedinim izvorima, lično je Staljin naredio da se pošalje čitav parobrod kako bi bila prebačena sva Sergejeva dela.

Pre odlaska Margarita je dobila još jedan zadatak – da organizuje susret između Ajnštajna i izvesnog konzula Mihajlova, koji je trebalo da pomogne bezbednom povratku bračnog para u SSSR. Zbog žene koju je voleo, slavni fizičar pristao je i na tu avanturu. U avgustu 1945. godine Albert Ajnštajn i Margarita Konenkova zauvek su se rastali. Kao oproštajni poklon, naučnik joj je dao sat sa svojim imenom, koji je čuvala do kraja života.
Već u septembru iste godine Margarita i Sergej vratili su se u Moskvu. Ipak, Konenkova nije prekinula kontakt sa Ajnštajnom – njih dvoje nastavili su da se dopisuju sve do njegove smrti 1955. godine. U svojim pismima Ajnštajn joj je poveravao da nikada više neće voleti nijednu ženu onako duboko kao što je voleo nju. Njihova prepiska pokazivala je da je do poslednjih dana verovao kako će je ponovo videti, ali do tog susreta nikada nije došlo. U poznim godinama, kada mu je dijagnostikovana aneurizma aorte, Ajnštajn je odbio operaciju koja je mogla da mu produži život. Prema pojedinim tvrdnjama, nije mogao da zamisli život bez svoje voljene Margarite.

Po povratku u Sovjetski Savez, Konenkovi su se suočili sa ozbiljnim pritiscima i optužbama da su ratne godine proveli u luksuzu Sjedinjenih Država. Pričalo se da je Margarita čak pisala Lavrentiju Beriji, bivšem šefu NKVD a, moleći ga da zaštiti njenu porodicu od napada i podsećajući da su Sergej i ona služili svojoj zemlji. Iz razumljivih razloga, u Moskvi više nije vodila aktivan društveni život. Posvetila se kući i svakodnevnim obavezama.

Iako je sa Sergejem provela pola veka, nikada nije postala majka. Govorilo se da se plašila da bi trudnoća mogla da naruši njenu vitku figuru, kojoj su se muškarci toliko divili. Vremenom je njena aristokratska lepota izbledela, a Margarita je teško podnosila promene koje su dolazile s godinama. Sve češće je verovala da boluje od neizlečive bolesti. U poznim godinama ostala je prikovana za krevet, iako lekari nisu mogli da pronađu jasan uzrok njenog stanja.

Kada je 1971. godine, u 97. godini života, Sergej preminuo, Margarita je gotovo potpuno izgubila interesovanje za svet oko sebe. Njena nemoć postajala je sve veća, a prema pojedinim svedočenjima, domaćica koja je brinula o njoj počela je brutalno da je zlostavlja – krala joj je nakit i skupocenu garderobu, hranila je nemarno i terala da pije alkohol. Poslednje godine života pretvorile su se u pravu noćnu moru. Umrla je 1980. godine od posledica iscrpljenosti i gladi. Do danas nije razjašnjeno da li ju je domaćica namerno izgladnjivala ili je sama odbijala hranu. Neposredno pred smrt, Margarita Konenkova zamolila je svog rođaka da spali njenu arhivu, u kojoj su se nalazila i ljubavna pisma Alberta Ajnštajna.

BONUS VIDEO:

Tekst: Blic / Lepa&Srećna