RUSKA, KINESKA ILI FAJZER VAKCINA: Čuvena srpska doktorka otkriva sve o cepivima protiv korona virusa

Naša čuvena doktorka, virusolog u penziji, Ana Gligić otkrila nam je sve nedoumice koje smo imali u vezi sa vakcinama protiv korona virusa.

"Valjda bi trebalo ići od najugroženijih koji mogu da zaustave ovu pandemiju, medicinski radnici i mladi koji ga prenose, koji ga seju bez kliničke slike. Ne znam što se od najstarijih kreće, verovatno jer je ta populacija najosetljivija, zbog godina i imunog sistema", rekla je ona.

"Fajzer" vakcina prima se iz dve doze i postoje kontraindikacije koje postoje kod svih vakcina.

"Sve vakcine rađene su dugo, sve anomalije su ispravljene, sve vakcine koje dođu u fazu masovne primene ne bi smele imati ikakav feler. Vakcine jesu spremljene na specifičan način, po brzom postupku, one su dizajnirane na papiru a potom napravljene u laboratoriji. Ispitivanja su bila obavezna, na životinjama pa na ljudima, nije vršeno klasično testiranje po raznim starosnim grupama, već su 'brzometno' napravljene ali su iskontrolisane dovoljno da mogu da dobiju licencu za masovnu primenu. Dosta znam o ruskoj vakcini 'Sputnjik V', moram da se ispravim, i ja sam do sada govorila 'Sputnjik pet'... Ona je napravljena na 'nosaču', kao i 'Moderna', parče genoma sadašnje korone ubacuje se u obliku vakcine, a potom se unutra iskompletira u provokatora imunog sistema, i stvara antitela", rekla je ona i dodala da je vakcina delotvorna 92 odsto.

"Svaka vakcina se ispitivala, njena imunogenost i toksičnost, to sve u svakoj laboratoriji može uraditi za mesec i po ili dva. Nije bilo vremena za ispitivanja neškodljivosti na duge staze, ali postoje iskustva iz SARS i MERS virusa. Pravljene su i tada vakcine, i mogli su tada da kažu da nema posledica na duge staze. SaRS je u međuvremenu nestao a istraživanja zamrznuta, ali velike svetske laboratorije imaju to iskustvo", rekla je ona.

Koje su još razlike između vakcina?

"Kineska, ruska i oksfordska, napravljene su na nosaču, na virusu koji verovatno svi imamo u životu, to su bezazleni adenovirusi. Bolest koju oni izazivaju je obična kijavica, oni ne prave ozbiljne probleme. Popijete čaj i aspirin, nakašljete se i to je to. Adenovirusa ima više od stotinu, a samo parče sadašnje korone je ugrađeno u adenovirus u vakcini, da bi isprovociralo imuni sistem da stvori antitela. Sve tri vakcine pravljene su na taj, isti način. Jedino sadrže različite adenoviruse", rekla je ona.

Rusi su, kaže dr Gligić, napravili nešto posebno, prva doza je na jednom, a revakcinacija na drugom tipu adenovirusa.

"Na taj način se produžava efikasnost, takve vakcine nisu klasične, one ne iziskuju tako rigorozne kontrole pa su brže odobrene. Mislila sam da nećemo dobiti vakcinu ni za 18 meseci, ali napravljene su", rekla je ona.

Korone se nećemo otarasiti, oko toga se struka slaže, pa i dr Gligić.

"Iskustvo sa proučavanjem ovakvih virusa pokazuje da oni vremenom izazivaju manje ili veće epidemije ili pandemije. Mi se nećemo rešiti korone, cilj je da obustavimo pandemiju i epidemiju, a da se za to vreme snađemo i napravimo klasičnije vakcine. Ove vakcine daju imunitet do dve godine, malo više, malo manje, a mi koronu imamo u okruženju. Korona virusi su u životinjama, mogu da pređu u bilo kom trenutku, pa sada ostaje da vidimo kako ćemo sa ovim vakcinacijama to rešiti. A za to vreme, pravićemo strategiju ili klasičnu vakcinu od virusa koji napada. Takva vakcina se pravi godinama, agens se oslabljuje tako da ne izazove bolest, već dugoročni imunitet na sve vrste korone", rekla je ona.

Da li veruje da će Torlak napraviti takvu vakcinu?

"Ima pogone i uslove, koliko ja znam i kadrove, a sada je to stvar strategije zemlje i odluke s kim će biti napravljena saradnja o pravljenju vakcine", rekla je ona.

Koji će vremenski period biti potreban da bismo znali da je vakcina protiv korone delotvorna?

"Vakcina će dati imuni odgovor, i mi ćemo moći da ga izmerimo, ali moramo biti svesni da će biti meren različitim metodama. Ove sadašnje, enzimske koje mere prokuženost, trebalo bi dopuniti klasičnim metodama za ispitivanje antitela koja vakcina stvara. Trenutne mogu dati malo lažnih pozitivnih i negativnih rezultata, o tome se trenutno priča", rekla je dr Gligić.

Koju bi ona primila, od trenutno dostupnih?

"Ja sam se izjasnila, kada sam videla da su Rusi napravili vakcinu, da je u eminentnim publikacijama objavljen rad u kojem je SVE izloženo do detalja, tada sam rekla da iza toga stoji veliki tim stručnjaka i da je verovatno dobro. Zamerali su da 'Sputnjik V' vakcina nije dovoljno testirana na ljudima, ali je 18.794 ljudi primilo. Oni su otklonili i sumnju koju im je Zapad stavljao, nedovoljan broj testova na ljudima", rekla je ona.

Ona je rekla da nije sigurna da će Srbija dobiti vakcinu do kraja godine.

"Nama je 'Sputnjik V' stigao na proveru, i naša Agencija mora dobro da proveri imunogenost, neškodljivost i toksičnost, određeni broj uzoraka. 'Fajzer' je poslao samo dokumentaciju. Vakcinisani se prate tokom dužeg perioda, to je rađeno i sa SARS i za MERS koji su imali ogroman letalitet", rekla je ona.

Izvor: MONDO