Legendarni glumac Srđan Žika Todorović danas puni 60 dodina, a njegov život nije lak iako se trudi da u svemu vidi lepotu. Ono što ga je posebno dotuklo jeste gubitak sina Dejana koji je tada imao samo 3 godine.
Iako je imao brojne maestralne uloge, prva asocijacija na Srđana uvek je kultni film "Mi nismo anđeli", u kom igra Đavola sa urnebesnim replikama koje ozvanjaju u glavama generacijama.
Mnogo bitki, borbi, pobeda i gubitaka su stali u ovih 60 godina legendarnog glumca, a prve teške trenutke doživeo je kao dete, onda kada su njegovi roditelji odlučili da se razvedu.
Njegov otac, takođe čuveni glumac Bora Todorović i majka, balerina Snežana Matić razveli su se kada je Srđan imao samo 4 godine.
"Onog momenta kad su se razišli, prestale su sve svađe. Mogu da kažem da sam baš imao lepo detinjstvo. Bora me je vodio na fudbal, boks, u pozorište… Nisam prisustvovao samo predstavama, vodio me je i u bife. Tamo sam sedeo i gledao sve njih kako šikaju i slušao kako pričaju viceve. Ono što sam mogao da ukapiram bilo mi je super", rekao je Žika Todorović za Nova.rs koji je u razvodu svojih roditelja ipak video i dosta dobrih momenata:
"Često se priča za klince koji su deca razvedenih roditelja kako je to velika trauma za njih. Međutim, to zavisi od mnogo faktora. Zavisi i od toga koliko godina imaš. Ako imaš tri godine, uopšte nisi svestan šta se desilo i počinješ da vodiš dupli život. Ja sam živeo sa mamom, ali kad god je ona odlazila na vežbe i predstavu, ja sam bio sa Borom. Meni je bilo super, živeo sam dupli život. Svaki poklon, svaki rođendan, svaka Nova godina… sve je duplo. Na more sam išao malo sa kevom, malo sa ćaletom. Uglavnom, naš odnos je bio dobar", rekao je.
Ana je promenila sve
Žika je bio i okoreli neženja, ali je svoju životnu partnerku upotnao na Adi Bojani 1998. godine. Ana je tada bila studentkinja Filološkog fakulteta, a poreklom je sa Cetinja.
Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a glumac je od samog početka bio siguran da je pronašao ženu svog života. Par je na "ludi kamen" stao 2004. godine, a venčanje je organizovano u njenoj porodičnoj kući na Cetinju. U Žikinom već poznatom maniru strogog čuvanja privatnosti, javnost je za sve saznala tek naknadno.
Par se dvanaest godina borio za potomstvo i 1. maja 2014. godine rođen je njihov sin Dejan. Glumac je izjavio da mu je očinstvo promenilo život za 180 stepeni, ali i da je još pre toga prestao da izlazi.
"Dejanov dolazak na svet sve nas je usrećio, a roditeljima bih poželeo da sebe, kao i sve nas usreće i jednom devojčicom", rekao je 2015. glumčev otac, popularni Đenka za magazin "Story".
Tragedija od koje se nikada nije oporavio
Tri godine kasnije, njegov život srušen je iz temelja - supruga i sin su išli kod lekara jer je on bio prehlađen. Kada su se vratili, legao je da spava. Dva sata kasnije, Ana je videla da su dečaku usta plava i pokušala je da ga probudi.
Pozvali su Hitnu pomoć, ali lekari nisu ništa mogli da učine. Na odbukciji je utvrđeno da je srce prestalo da mu kuca i da je reč o sindromu iznenadne smrti deteta. 23. decembra dečak je kremiran na Novom groblju u Beogradu.
Žika je tek posle dužeg perioda prvi put govorio o gubitku i otkrio šta se dešavalo tog kobnog dana.
"Ja svaki dan gledam njegove slike i ljubim ga i gledam te neke snimke na mobilnom telefonu. Evo sad je bilo pet godina... Prošlo... Pet i po godina je sad kad dajem ovaj intervju. Još uvek nisam stao na noge. Sada radim neke rokenrol emisije i uopste me gluma više ne zanima", započeo je Srđan tada i ispričao kako je došlo do tragedije.
"Stavili smo ga na popodnevno spavanje, pustili smo ga pola sata duže i već je bilo kasno, bio je plav. Kad je došla hitna pomoć uradili su sve, ali doktorka je rekla da je prekasno", rekao je glumac, a potom zastao na trenutak.
"Slučajna iznenadna dečja smrt! To se zove kad dete umre u snu i obično se dešava deci od tri do pet godina. Naravno, radili su, kako se kaže ono kad gledaju krv da li je od nečega umro? I nisu našli ništa. I onda kad ne nađu ništa stave pod 'SIDS'. To je zvanična bolest koja postoji u Americi. Ja sam pričao sa nekim američkim parovima kojima je isto dete umrlo od SIDS-a. 'SIDS' neobjašnjivo, zašto? Ili na srpskom 'Slučajna dečja iznenadna smrt", otkrio je Srđan tada, koji se prekrstio i blago udario rukama o sto.
Na pitanje da li je doživeo da ga sin nazove "tata", da li je počeo da priča i komunicira sa njim, rekao je: "Da! Taman je postao dečak, dečak", rekao je glumac i zaplakao.
Uprkos tragediji Todorović je zahvalan što je, bar kratko, osetio kako je to biti otac: "Recimo, da Ana i ja nismo mogli da imamo decu pošto mnogi parovi ne mogu, da li bih bio srećniji? Ne znam. Ali, u svakom slučaju sam zahvalan Bogu što sam, eto, osetio kako je biti otac", ispričao je Srđan za Unu.
BONUS VIDEO:
