Glumac Vlastimir Vlasta Velisavljević, preminuo je na današnji dan, 24. marta 2021. godine, od posledica korona virusa. Vlasta je doživeo skoro punih 95 godina, a tokom njih je tri puta završio iza rešetaka, preživeo je logor i Goli otok. Ovo je njegova teška životna priča.
Početak Drugog svetskog rata je sa porodicom dočekao u Beogradu. Sa dvojicom drugova je u vreme najveće gladi krao jabuke iz vagona koje su Nemci slali svojim vojnicima na Istočnom frontu. Oni bi kroz rešetke velikim iglama probadali jabuke i stavljali ih u vreće, pa ih kasnije prodavali Beograđanima. Sve dok ih Nemci nisu uhvatili. Drugovi su se izvukli, a Vlasta je početkom 1943. godine sa samo 17 godina interniran u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj.
S obzirom na to da je bio mlad i zdrav, nisu ga smestili u gasnu komoru, nego je svakog dana bio u radnom logoru. Upoznao je majstora Bergmana čiji je sin poginuo na frontu, s kojim se brzo sprijateljio. On mu je donosio ručak koji bi Vlasta podelio s ostalima, dovodio ga je svojoj kući, te mu naposletku i pomogao da 1944. godine pobegne iz logora. Dao mu je nemačku propusnicu uz pomoć koje se preko NDH vratio u Beograd.
U srpskoj prestonici je doživeo savezničko bombardovanje, glad i siromaštvo te, naposletku, svedočio oslobođenju grada u oktobru 1944. godine. Po završetku rata, on i ona ista dva druga pokušali su da pobegnu u Ameriku, jer im se nije svidelo sve što je tada usledilo. Nisu uspeli da pobegnu, nego je uhapšen i odveden u zatvor koji se tada nalazio na beogradskoj Adi. Njegov otac je molio vlasti da ga puste, što se na kraju i dogodilo.
Godine 1948. je bez problema upisao Akademiju pozorišnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića.
Njegov otac nije bio najsrećniji kada mu je rekao čime želi da se bavi, ali je promenio mišljenje kada ga je video na sceni. To je bio veoma emotivan trenutak, a Vlasta kaže da je nakon završetka predstave njegov otac zaplakao. U to vreme družio se sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom na to da su se takvi u to vreme progonili, Vlasta je, ne želeći da ga izda, ponovo završio u zatvoru.
Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine. Priznaje da nije bilo lako, ali da on celu situaciju nije doživljavao jako tragično. Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi.
Tokom boravka na Golom otoku, na Vlastinu ženu vršili su pritisak da ga se odrekne, što je ona i učinila, pa se potom preudala i otišla da živi u Ameriku.
"Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Nisam hteo da joj oprostim", ispričao je glumac svojevremeno.
Inače, Vlastimir se ženio tri puta, a često ističe da mu je treći brak "najslađi" te da mu je žena ta koja "drži brak".
Pre nekoliko godina, onkolog mu je dijagnostikovao opaku bolest, a nakon što je odbio zračenje i potražio drugo mišljenje, ustanovljeno je da sa njim sve potpuno u redu.
"Odbio sam, nisam hteo da se zračim. Posle silnog ubeđivanja s tim mladim doktorom, na kraju sam ipak pristao da sutradan dođem na još jedan pregled. Sledećeg jutra, tu u hodniku, naletio sam na njegovog starijeg kolegu, lekara koji me je prepoznao s televizije. Popričali smo, pregledao me je, pogledao nalaz skenera. Vidim, čudi se čovek. Pozvao je kolegu, onda i neku doktorku. 'Pa, vi nemate ništa!, rekao mi je", izjavio je glumac svojevremeno za jedan magazin.
Godine 1953. rehabilitovan je i vraćen u Beograd. Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte. Seća se kada je jedne prilike od svog druga Brane Vojinovića dobio kartu za predstavu "Dr". Tadašnji upravnik ga je izbacio, uprkos tome što je imao kartu.
Zbog svega toga karijeru je nastavio u Mostaru i Tuzli, da bi mu godinama kasnije bila uslišena molba da se vrati u Beograd. Tada je primljen u Beogradsko dramsko pozorište. A ostalo je legenda.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.