Iako je u penziji već pet godina, glumica Ljiljana Stjepanović (62) radi punom parom i ne haje za klasične priče i predrasude o penzionerima.

Kaže da joj je žao što ljudi koji su završili radni vek u Srbiji nemaju mnogo obaveza i slobodno vreme često ne ispune na kvalitetan način.

Prema njenim rečima, zdravlje je osnov svega, a kad stane na pozornicu ona zaboravi i na visok pritisak, šećer, bolove u kičmi i sve tegobe i probleme. Od deset predstava koje svakog meseca odigra oko 25 puta, u poslednje vreme izdvaja se urnebesna komedija Veliki talas, u kojoj je posle 30 godina ponovo zaigrala sa Tanjom Bošković.

- Nas dve smo zajedno počele karijeru u Pozorištu na Terazijama, a onda su nam se putevi razišli. Tanja je otišla Atelje 212, mnogo godina je prošlo i sada ponovo radimo skupa na obostrano zadovoljstvo. Naše energije su slične, i generacijski smo tu negde, a vidi se i slična glumačka škola - priča Ljiljana na početku razgovora.

VIŠE: Borka Tomović: Gluma mi nije promenila život

Gde pronalazite energiju u sedmoj deceniji života?

- Nekad sam je imala mnogo više, ali zadovoljna sam i sada, u ovim najlepšim godinama. Mislim da i neke mlađe koleginice mogu da se postide kad je moja energija u pitanju. Za sve to je "kriva" ljubav. Kad nešto silno volite, onda pronađete energiju čak i kad vam nije do igre na sceni. I kad imam neku muku, ja volim i radim ovaj posao sa silnom ljubavlju i i strašću.

Da li radite dovoljno ili previše?

- Toliko mnogo radim da ponekad pomislim da nisam normalna. Čovek u ovim godinama treba sebi da da prostora i da napravi pauzu, ali ne vredi - ja sam nezasita glumica. Mislim da ću verovatno umreti radeći na sceni (smeh). Sa 25 izvođenja mesečno mislim da radim više i od mladih glumaca.

Ipak, ne biste se menjali za drugi posao i stil života?

- Nikada, jer ne bih mogla drugačije zbog svog temperamenta. Ovaj ritam me održava ovako svežom i mladom (smeh).

Spavate li dovoljno?

- Nažalost, malo spavam. Nekada sam volela da spavam, valjda to sa godinama ide, a sada sam ranoranilac, kad god da legnem ustajem oko pola 6. Kao da imam navijen sat u glavi (smeh). Volim da budem ujutru sama sa sobom i da obavim meni veoma važne rituale. Dok mladi spavaju, ja se posvećujem sebi.

Rituali vam pomažu da se odvojite od pozorišta i snimanja za televiziju?

- Oni me opuštaju, a od posla pobegnem čim siđem sa scene. Imam porodicu koju obožavam: svoje sinove, unuke i snahe. To što sam majka dva divna sina, baka dve divne unuke i, nadam se, dobra svekrva dve divne snahe, najveća mi je i najznačajnija uloga u životu. Ja se pre svega ostalog bavim porodicom.

Otkrijte nam barem jedan ritual.

- Pošto se ljudima mojih godina preporučuje svakodnevna šetnja, ja je iskoristim tako što gledam izloge i pazarim. Kad god sam umorna ili kad mi padne raspoloženje, ja uzmem moju torbu na točkiće i, pravac Stari merkator. Obožavam da poklanjam dragim ljudima, ali kupujem i svašta za kuću i za sebe.

VIŠE: Mina Lazarević: Gluma je moja igra

Jednom rečju prava sam šopingoholičarka. Umem da ponegnem i u poeziju i u knjige, ali scena je najlekovitija. Zato se glumci bave ovim poslom dokle god mogu da rade, za nas ne postoji penzija.

Imate li kućnu pomoćnicu?

-To ne podnosim jer niko ne može da očisti prozore kao ja. Što se tiče kuvanja, podrazumeva se da ja sve spremam jer sam pre svega majka i baka pa tek onda glumica. Uživam da svojoj deci napravim ono što oni vole i kad god sam u kući, ja se bavim kuhinjom, svojom decom i najnormalnijim stv arima poput ribanja kupatila, kuhinje i celog stana.

Sa starijom unukom ste snimili reklamu, a u međuvremenu je na svet stiglla i druga bakina naslednica.

- Starija Ksenija je ušla u petnaestu godinu i igra u Madlenianumu, sinhronizuje crtaće i glumi u Dadovu. Mlađa unuka Ljiljana dobila je ime po meni i ima četiri i po meseca.

Posećujete li Ksenija i vi jedna drugu u pozorištu?

- Volimo da se gledamo na sceni i da se družimo, čujemo se svakog dana i često smo zajedno bez obzira na to što ne živimo zajedno. Ksenija dolazi na bakine predstave, a predstavu Cigani lete u nebo mislim da je gledala 100 puta. Premijera bez nje mi nije premijera, kao što ni njoj nije bez bake u publici.

Tekst: Nenad Blagojević