Ako mu se pruže optimalni uslovi u startu, ova prekrasna prolećna cvetnica može decenijama uspevati na istom staništu, a da se ne mora presadjivati i deliti. Od treće godine neophodno je prihraniti biljku u proleće pre kretanja izbojaka i u leto nakon cvetanja, kako bi joj se obezbedila vitalnost. Prilikom kupovine božura, koji se često nalaze u prodaji pod svojim botaničkim nazivom paeonija, možete da napravite izbor izmedju velikog broja različitih sorti.

Kod grmolikog božura odrveneli izdanci ne propadaju u toku zime u odnosu na obični božur, ali zato on nažalost odbacuje listove u jesen. Božanstveni, stameni cvetni grmovi dostižu visinu i do dva metra i u toku maja na izdancima imaju ogromne cvetove (do preko 20 cm u prečniku) bele, žute, roze, crvene i ljubičaste boje. Nekoliko sorti čak ima prijatan miris. Žbunasti božuri (perene) svojom visinom od 60 do 100 cm ostaju znatno niži od grmolikih srodnika.

Klasici su otmeni božuri (Paeonia lactiflora) sa velikim, gustim i punim cvetovima. Vreme cvetanja obuhvata period, zavisno od sorte, od sredine maja do sredine juna. Seoski božur (Paeonia officinalis) i nekoliko ranocvetajućih sorti (Paeonia-Hybrid) pokazuju svoj sjaj već početkom maja. Naročito su omiljene otporne sorte žbunastog božura sa jednostavnim ili polupunim cvetovima, kakvi su “Rosedale”, „Murillo” ili “Krinkled White”.

Ali, ne karakterišu žbunaste božure samo njihovi bujni i raskošni cvetovi. I njihovi listovi su, bez izuzetka, privlačni i atraktivni. Već u rano proleće pojavljuju se prvi tamnocrveni izbojci. Suprotno mnogim grmolikim sortama božura njihovi izdanci ostaju zeleni, a listovi jarkozeleni i atraktivni, posle faze cvetanja sve do jeseni.

PageBreak

Ekskluzivni i posebni oblici, kao što su takozvani Itoh-Hybrid, predstavljaju interesantno ukrštanje grmolikih i žbunolikih božura. Pri visini od samo 80 cm oni su veoma otporni i imaju velike cvetove intenzivnih boja. Njihovi nadzemni izdanci potpuno se suše zimi i često imaju tokom prvih godina nakon sadjenja cvetove koji se razlikuju po boji i obliku od cvetova odraslog božura. Treba pomenuti i to da su Itoh–hibridi božura nešto skuplji u odnosu na klasičan i običan božur.

Svejedno o kom božuru se radi, oni bez izuzetka vole sunčano stanište zaštićeno od vetra u hranljivoj i propusnoj baštenskoj zemlji. Idealno je rastresito glinovito zemljište; vlaga i kiseli tresetni supstrat su otrov za božur. Postoji znatna razlika prilikom sadjenja božura: grmoliki božuri stavljaju se toliko duboko da mesto kalemljenja bude oko 10–15 cm ispod površine zemljišta.

Kod žbunastih božura prekrijte korenov sistem sa samo dva ili tri centimetra zemlje. Veliki izbor ovih sorti imate u jesen, u vreme sadnje. Da ravno postavljena korenova reznica ne bi tokom prve zime pri jakim mrazevima izmrzla, prekriva se granama jele. Ovo nije neophodno kod malog broja sorti koje se u proleće kupuju i sade u plastičnim saksijama. Da li ćete se odlučiti za grmoliki ili žbunasti božur, pitanje je ukusa. Partneri božura su virak, geranijum i macina trava, ali žbunasti božur i kao solista izgleda lepo. 

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta