Romantična simfonija

San o jednostavnom životu na selu lako se može ispuniti svakom hobi baštovanu. Kao lep simbol povezanosti sa prirodom pogodne su, pre svega, velike ukrasne leje, u kojima ima dovoljno prostora za šarenu mešavinu ukrasnih žbunova, perena i sezonskih cvetnica. Tradicionalno, u leje bašta u seoskom stilu sade se i začinske biljke i povrće. Ali i bez ovih korisnih biljaka možete da unesete delić idile iz seoske bašte i u svoj zeleni raj.

Bujno cvetno žbunje, kao što su jorgovan, udika ili pajasmin, hortenzija i kerija, nekoliko nedelja u godini igraju glavnu ulogu u mešovitoj leji. Neizostavne su hortenzije i žbunaste ruže koje često cvetaju i koje krase žive boje od ranog leta do prvog mraza. Njima se priključuju i perene za seosku baštu, kao što su božur, žavornjak i visoki perena floks u leji na suncu, kao i pupavica i minđušica u senci. Ne treba izostaviti ni dalije, čije se lukovice, osetljive na mraz, svake godine mogu zasaditi na neko drugo mesto.

Pratioci koji se brzo šire, koji brzo popunjavaju rupe u leji i obavijaju visoke biljke, preuzimaju važnu ulogu u romantičnoj leji. Raskošne perene ipak ne bi trebalo da predstavljaju soliste koji će biti konkurencija drugim biljkama. Adekvatne biljke koje dugo traju, pri tom popunjavaju praznine u leji i duž ivice formiraju lep oblik, jesu geranijum, macina trava i virak. Lepe sezonske cvetnice, kao što su kosmos ili mak (Papaver rhoeas) preuzimaju ovaj zadatak samo za jednu sezonu, ali se zato vrlo lako na proleće mogu rasejati na slobodnim mestima.

Najšarmantnije vrste, pogodne za popunjavanje rupa u leji, jesu ljutić, digitalis i slez, koji obrazuju dosta semena i tako se svake godine iznova pojavljuju na slobodnim mestima. Oni tako prave neku vrstu kreativnog haosa, koji se i traži u bašti u seoskom stilu.

Harmonija Dalekog istoka

Preciznost do najsitnijih detalja traži se kod uređenja bašte u azijatskom stilu. Elementi voda, kamen i biljke ovde su sjedinjeni u harmonično umetničko delo. Japanske bašte kao uzor uzele su pejzaže iz prirode i podražavaju ih u minijaturnom izdanju: ukrasno kamenje imitira stene i planine, jezera i ravne pošljunčane površine zamenjuju jezera i mora, a i biljke moraju da se uklapaju po obliku i proporciji u taj simboličan pejzaž. Jasna granica između travnjaka i cvetne leje ne postoji u bašti u istočnjačkom stilu. Ko ne želi da se odrekne velikog travnjaka, može da uredi jedan deo bašte u ovom stilu. Ali taj deo trebalo bi vizuelno da bude što samostalniji, recimo, da se nalazi u prednjoj bašti ili da je odvojen živicom ili nekim drugim paravanom.

Mirno zelenilo i tek ponegde cveće jarkih boja karakteristični su za leje u azijatskom stilu. Otuda paprat, ukrasne trave i lisnodekorativne perene, kao što su funkija ili bergenija, igraju važnu ulogu. Kao zimzelena zaštita od pogleda u pozadini se prostire bambus. U središtu leje, nasuprot navedenim biljkama, zasađena su lepo oblikovana stabla, kao što su tisa, bor ili japanski ileks (Ilex crenata). Kompaktan ostaje baštenski bonsai, kada se sa saksijom zasadi u zemlju i redovno orezuje. Cvetne biljke ne bi smele potpuno da izostanu izmeðu sveg tog zelenila, jer se pomoću njih – sasvim u skladu s japanskom tradicijom – simbolizuju godišnja doba. Favoriti za proleće su kamelije i japanske azaleje, koje se mogu oblikovati u niske cvetne pejzaže sa brežuljcima. Na leto cvetaju iris, tradeskancija (Tradescantia) i liriope (Liriope muscari) u hladnoj beloj i plavoj boji; njihovi listovi nalik travi i van faze cvetanja daju elegantne akcente. U pozno leto japanske anemone imaju premijerni nastup. Tada im je konkurencija samo još šareno jesenje lišće niskog japanskog javora.

Počnite prilikom planiranja azijatske leje uvek s najvećim elementom – bilo da je to neka ukrasna stena ili lepo oblikovan bor. Ukoliko ovaj element nije solista, već se postavlja u manjoj grupi u leji, onda se treba držati asimetričnog rasporeda i neparnog broja (pre svega 3 i 5). Druge sastavne delove leje treba rasporediti na većem rastojanju od glavnog elementa. To važi za tipične detalje kao što su kamene lampe, posude s vodom i figure Bude, koji treba da se uklope u harmoničan aranžman.

Mediteranski šarm

Postoji izuzetan recept protiv melanholije koja se često javlja posle svakog godišnjeg odmora provedenog na Sredozemlju: unesite mali delić južnjačke sreće u svoju baštu. Doduše, ne uspevaju sve biljke sa Sredozemlja u našim predelima, ali za leju u mediteranskom stilu ima dovoljno mogućnosti. Glavni akteri pri tom su otporne južnjačke cvetnice, kao što su lavanda, mamuzica, perunika, mlečika i bulka. Ovde se ubrajaju i začinske biljke kao što su artemizija (Artemisia), ruta (Ruta gravolens), kari (Helichrysum italicum) i kuhinjska žalfija (Salvia officinalis), majčina dušica, ruzmarin, koji vazduhu daju pikantan miris i svojim srebrnastozelenim lišćem pojačavaju opšti utisak leje okupanoj suncem. A utisak ne vara: najvažniji preduslov da biljke uspeju jeste što osunčanije stanište, sa siromašnim, vodopropusnim tlom.

Zahvaljujući sitnim detaljima, leji možete da podarite još više mediteranskog šarma: odaberite veća rastojanja između biljaka nego u normalnim lejama i slobodna mesta prekrijte slojem svetlog šljunka ili piljevine. Veće rupe u leji tokom leta možete ispuniti biljkama u saksijama osetljivim na mraz, kao što su ukrasni ljiljan (Agapanthus), palma, adam, bugenvilea ili oleander. Odgovarajući detalji su amfore, male statue ili šišarke od terakote. Sunčani sat ili mali vodoskok služe kao efektni detalji u sredini leje.

Adekvatna pozadina mediteranske leje su stabla, koja zbog uskih sivozelenih listova podsećaju na stabla masline, ali su za razliku od njih potpuno otporna na mraz. To je slučaj sa vrbolisnom kruškom (Pyrus salicifolia) i ukrasnom maslinom (Elaeagnus angustifolia). Ispod njihovih elegantnih visećih grana u proleće lepo izgledaju niske mediteranske divlje lale, kao što su kritska lala (Tulipa saxatilis) ili šumska lala (Tulipa sylvestris): najlepše izgledaju ispred leje sa cvetnim perenama.

Omiljeni motiv za fotografisanje na Mediteranu, drvored stubastih čempresa, može se ostvariti i u našim baštama. Umesto čempresa mogu se zasaditi i otporniji četinari vitkog i uspravnog oblika, kao što je stubasta tisa „Fastigiata Robusta” (Taxus baccata) ili irska stubasta kleka „Hibernica” (Juniperus communis). Najefektnije izgledaju stabla ako su zasađena na ravnomernim rastojanjima u dugačkoj leji. Tada se ona uzdižu iz mora cvetnica i zimi daju markantne zelene akcente.