Zemlja i nebo, šume i polja, reke i jezera odlični su učitelji, koji nas uče bolje nego što ćemo u školi ikad naučiti, rekao je Džon Lubok. Bez obzira na to što nam je naša planeta jedna jedina i od nje nam zavisi život, uzimamo je zdravo za gotovo, o njoj ne vodimo dovoljno računa, zagađujemo je, uništavamo... Posledice su brojne i poslednjih godina sve vidljivije. Zagađenja vazduha najčešće smo svesni zimi kada smog zarobi čitav grad, a disanje postaje jedva moguće. O ovoj temi razgovarali smo s prof. dr Svetlanom Stanišić s Univerziteta Singidunum, stručnjakom za zaštitu životne sredine.

PROČITAJTE VIŠE: ZAŠTO TREBA POSADITI I ŽIVU OGRADU I DRVEĆE: ovo je najbolja zaštita od zagađenja vazduha!

Iako danas živimo znatno duže od naših predaka, dužina i kvalitet života i dalje zavise od genetske predispozicije, životnog stila i faktora sredine.

- Poslednjih godina zabrinutost zbog zagađenja vazduha u modernom svetu raste, što je podjednako povezano s porastom broja stanovnika i pratećom eksploatacijom prirodnih resursa. Mada većina ljudi misli da zagađenje vazduha utiče pretežno na oboljenja respiratornog sistema, naučne studije su dokazale povezanost aerozagađenja i bolesti srca i krvnih sudova, a u manjoj meri i malignih oboljenja. U urbanim sredinama naše zemlje uzrok smrti kod više od polovine umrlih jesu kardiovaskularne bolesti, a kod skoro trećine maligne. Godišnje stope smrtnosti od ovih oboljenja spadaju među najviše u Evropi. Ono što posebno treba da nas zabrine jeste činjenica da se među umrlima od malignih bolesti više od trećine odnosi na mlađe osobe, od 45 do 64 godine, kao i to što je smrtnost od malignih oboljenja u umerenom, a od respiratornih bolesti u značajnom porastu poslednjih godina - kaže dr Stanišić.

Većina stanovništva sigurna je da je kod nas priroda još uvek netaknuta, a vazduh čist jer nam je industrija nerazvijena, i da je izvor zagađenja u razvijenim zemljama Zapada.

- Nažalost, stvarnost je drugačija. Zahvaljujući brojnim merama koje se primenjuju i savremenim tehnologijama u proizvodnji, zagađenje vazduha u zapadnim zemljama pokazuje stagnaciju. O stanju vazduha govori i izveštaj Evropske komisije, koja je Srbiji dala najslabiju ocenu za životnu sredinu. Koncentracije zagađujućih materija ovde su dva-tri puta više nego u zemljama Zapadne Evrope, a najzagađeniji gradovi su Beograd, Bor, Pančevo, Valjevo i Kosjerić. Postoji više razloga za ovako loše stanje, a na prvom mestu to su zastarele tehnologije u industriji, veliki broj starih vozila, upotreba lignita, koji sagorevanjem mnogo više truje životnu sredinu nego nafta ili gas. Razlog je takođe i geografski položaj jer do naše zemlje stižu zagađujuće materije iz Zapadne Evrope, potisnute čistim vazdušnim strujama sa okeana, kao i pesak iz severne Afrike - ističe naša sagovornica.

DA LI TOKOM ZIME IMAMO KORISTI OD ŠETNJE PROČITAJTE OVDE

PageBreak

Samo jednim udahom u organizam, osim kiseonika, unesemo brojna jedinjenja koja, u slučaju povišene koncentracije, štete našem zdravlju.

- Istraživanja su pokazala da pola sata vežbanja u urbanoj sredini povećava nivo ugljen-doksida u krvi i do 10 puta, što se može uporediti sa 10 popušenih cigareta. Dok ugljen-dioksid smanjuje transport kiseonika od pluća do tkiva, azotni oksidi i sumpor-dioksid, čije su koncentracije posebno visoke u grejnoj sezoni, uzrokuju iritaciju disajnih puteva, kašalj i gušenje, posebno kod astmatičara. S druge strane, ozon, čija je koncentracija najveća leti u blizini prometnih raskrsnica, otežava udisanje, izaziva mučninu i glavobolju. Uticaj ozona je toliki da su istraživanja pokazala da ni utrenirani sportisti ne mogu da izdrže vežbanje u uslovima visokih koncentracija. Uz to, organska isparenja od naftnih derivata obiluju kancerogenim jedinjenjima i materijama, za koja je poznato da imaju potencijal da izazovu iritaciju kože i sluzokože, migrenu i oštećenje vitalnih organa. Nažalost, tu nije kraj.

PROČITAJTE VIŠE: KAKO DA ZNATE DA LI VAM NEDOSTAJE NEKI VITAMIN: da li su vam potrebni vitaminski dodaci

Osim gasova, tu su i veoma sitne čestice koje nastaju u procesima sagorevanja i koje mogu da opstajnu u vazduhu i po 10 dana. Što su čestice sitnije, to su opasnije po zdravlje jer nakon udisanja dospevaju do najdubljih delova pluća, gde se talože, prelaze u krvotok i uzrokuju srčanu aritmiju, napad bronhijalne astme i smanjuju kapacitet pluća. Koncentracija čestica je posebno visoka zimi zbog meteoroloških uslova i grejanja - navodi dr Stanišić.

Mada zagađenje vazduha utiče na sva životna doba, najosetljiviji su trudnice, mala deca i astmatičari.

- Pod visokim rizikom od obolevanja jesu i osobe koje su zbog svoje profesije izložene automobilskim izduvnim gasovima, kao što su to taksisti, saobraćajci, radnici na parkiralištima i benzinskim pumpama. Takođe, roditelji često smatraju da rade u korist zdravlja svoje dece ako ih po nekoliko sati svakodnevno izvode u šetnju. U stvari, pitanje da li je po zdravlje korisnije provoditi vreme na gradskim ulicama punim smoga, posebno u kasnu jesen i zimu, ili boraviti kod kuće, više se i ne postavlja, nažalost - tvrdi naša sagovornica.

Šta možemo da učinimo za svoje zdravlje?

-Kada je vazduh pun smoga, što manje boravite u zagađenim delovima grada, uz glavne saobraćajnice i u tunelima, posebno u špicu. Kvalitet vazduha je privremeno bolji nakon kiše i jakog vetra, koji smanjuju koncentraciju zagađujućih materija, pa je šetnja tada posebno preporučljiva. Naravno, ne treba zaboraviti ni otpornost organizma koja se gradi i održava pravilnom ishranom, bogatom antioksidansima iz voća i povrća − savetuje dr Svetlana Stanišić.

Tekst: Vanja Ostojić

Izvor: Lepa & Srećna