Simptomi karcinoma pluća, nažalost, najčešće se ne pojavljuju dok bolest ne napreduje, a malo ko zna da ovaj znak na prstu može da ukazuje na ovo opasno oboljenje, piše Lepa i srećna.

Kada se oboljenje razvije javljaju se simptomi poput neprestanog kašlja, infekcija, iskašljavanja krvi, nedostatak daha, bol u plućima, konstantan umor, gubitak apetita i naglo mršavljenje. Stručnjaci ističu da se kod 3 od 10 osoba koje su obolele od raka pluća pojavila određena promena na prstima. Naime, krajevi prstiju i noktiju povećavaju se i postaju zakrivljeni.

Ova deformacija nastaje kroz tri faze - prvo, osnova nokta postaje mekša, a koža pored nokta se sija, zatim, vrhovi noktiju postaju čudno zakrivljeni, a  treća faza podrazumeva da se povećavaju krajevi prstiju i moguće je da se značajno istaknu kosti kod zgloba na prstu i članka. Tumor stvara određene hemikalije i remeti rad hormona, pa se krajevi prstiju povećavaju jer se u njima zadržava više krvi nego što bi trebalo. Ovaj simptom može da ukazuje i na neka druga, manje opasna oboljenja, ali ako ga primetite, odmah idite kod lekara.

PROČITAJTE JOŠ:

NAJLEPŠE CIPELE NA INSTAGRAMU ZA JESEN 2018. GODINE

5 ZNAKOVA KOJE TELO ŠALJE KADA NAS NAPADNE SMRTONOSNA BOLEST

OVO POJEDITE PRE RUČKA I POSTAĆETE MNOGO MRŠAVIJI

ŠOK OTKRIĆE! OVAJ VITAMIN NEDOSTAJE SVIMA: posledica su visok pritisak, depresija i bolovi u kostima i mišićima

Prvi izvor vitamina D vam je pred vratima - izađite napolje i pogledajte u nebo po sunčanom danu, piše Lepa & Srećna.

Sunce nam pomaže da sintetišemo vitamin D, neophodan za snažne mišiće i kosti, normalan krvni pritisak, zdravo srce i nerve. Pa ipak, mada su izvori vitamina D tako lako dostupni - od hrane su to žitarice, džigerica, mleko i mlečni proizvodi, žumance i pečurke - kod ogromnog broja ljudi ustanovi se nedostatak vitamina D. 

Šta izaziva ovaj nedostatak?

Kod ljudi koji žive u delovima sveta sa smanjenom količinom sunčeve svetlosti tokom godine, to je prvi razlog. U ostalim područjima, deficit vitamina D može se javiti kod osoba koji dugo vremena provode u zatvorenom prostoru - na primer, pacijenti prinuđeni da leže ili osobe smeštene u staračkim domovima. 

Ishrana koja ne uključuje namirnice bogate ovim vitaminom drugi je faktor rizika. Za osobe koje pate od gojaznosti poseban je izazov to što u nekima od navedenih namirnica ima i dosta masnoća, pa se u dijeti moraju izbegavati. Kod pacijenata koji pate od bolesti creva (uključujući i celijakliju) ili su imali operaciju na u gastrointestinalnom traktu može biti poremećena apsorpcija vitamina D.

PROČITAJTE JOŠ: OVAJ VITAMIN SPREČAVA RAK, A MNOGIMA NEDOSTAJE: proverite da li patite od nedostatka vitamina D

Takođe, kod gojaznih osoba vitamin D (u formi 25-(OH)) se duže zadržava u masnom tkivu i teže otpušta u cirkulaciju. 

Vitamin D u formi 1,25(OH)2 može biti snižen zbog bubrežnih bolesti ili zbog smanjene aktivnosti paratiroidnog hormona.

U laboratoriji se analizom krvi određuje 25-(OH)-vitamin D jer se dugo zadržava u krvi i to u visokim koncentracijama. Za njegovo merenje nije potrebna nikakva posebna priprema, a obavlja se kad postoji sumnja na rahitis kod dece ili osteomalacija kod odraslih osoba. Žene na početku menopauze trebalo bi da obave ovu analizu da bi proces smanjivanja gustine kostiju koji tada nastupa dočekale spremne i zaštićene.

Laboratorija u kojoj obavljate analizu dužna je da vam uz rezultat priloži i svoje referentne vrednosti jer se one mogu razlikovati. Prema američkom istraživanju objavljenom 2011. godine, vrednosti iznad 30ng/mL smatraju se optimalnim za metabolizam kostiju, a samo 10 odsto ispitanika imalo je te vrednosti.

PROČITAJTE JOŠ: Naučnici otkrili koji vitamin u trudnoći sprečava pojavu autizma

Procene su da je dnevna potreba za vitaminom D oko 400 IJ. Preporuke su da deca i odrasli do 50 godina starosti treba da unose 200IJ, od 51 do 70 godine oko 400IJ, a stariji od 71 godine 600IJ. Međutim, većina eksperata se slaže da ukoliko ne postoji adekvatno izlaganje suncu, dnevne potrebe su oko 800 IJ.

Američki  „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od osteoporoze, alergija i astme, malignih oboljenja, dijabetesa, infarkta, multiple skleroze, virusnih i bakterijskih infekcija, mentalnih bolesti i hroničnog bola. 

Najbolji savet daće vam vaš lekar - on će sagledati ne samo parametre vitamina D i ostalih relevantnih sastojaka u analizi krvi, već i vaše uslove života, metabolizam, eventualne prateće poremećaje i simptome i prepisati vam odgovarajuće količine suplemenata vitamina D.

Imajte na umu da će i njih organizam bolje iskoristiti ukoliko ishrana bude odgovarajuća.

Tekst: K. I.

Izvor: Lepa & Srećna