- Iznenadno sevanje pred očima, tamna fleka ili krivljenje slike mogu ukazivati na ozbiljne promene na oku i zahtevaju pregled.
- Glaukom često dugo nema simptome, pa su redovni oftalmološki pregledi važni za rano otkrivanje i očuvanje vida.
Promene vida često pripisujemo umoru, dugom gledanju u ekran ili godinama. Ipak, pojedini simptomi mogu biti prvi znak ozbiljnijih promena na oku, dok neka očna oboljenja mogu dugo napredovati bez ikakvih tegoba. Povodom Svetskog dana vida, prof. dr Zora Ignjatović, specijalista oftalmologije Klinike Miloš, MediGroup, objašnjava na koje signale treba posebno obratiti pažnju i zašto redovni oftalmološki pregledi imaju važnu ulogu u očuvanju vida.
Iznenadna pojava sevanja pred očima ili pokretne tamne fleke u vidnom polju jedan je od simptoma koji zahteva oftalmološki pregled.
Kako objašnjava prof. dr Zora Ignjatović, ovakve tegobe mogu ukazivati na odvajanje staklastog tela – želatinozne strukture koja ispunjava zadnji deo oka od mrežnjače.
"U takvoj situaciji potrebno je pregledati očno dno, jer tokom procesa odvajanja ponekad može nastati pukotina na mrežnjači. Ukoliko se otkrije na vreme, promena se može uspešno tretirati laserom. Ako se taj trenutak propusti, u narednim danima može doći do ablacije retine, kada je potrebna znatno ozbiljnija operacija", objašnjava prof. dr Ignjatović.
Još jedan simptom koji ne treba zanemariti jeste deformacija slike, odnosno situacija kada prave linije počnu da izgledaju zakrivljeno. To može ukazivati na oboljenje makule – dela mrežnjače odgovornog za centralni, jasan vid.
I svako primetno slabljenje oštrine vida, poput novih teškoća pri čitanju, gledanju televizije ili obavljanju svakodnevnih aktivnosti, razlog je za pregled kojim se može utvrditi zbog čega je do promene vida došlo.
Neke bolesti oka ne daju upozorenje
Poseban izazov predstavljaju bolesti koje u početnim fazama praktično nemaju simptome. Jedna od njih je glaukom. Bolest može dugo napredovati neprimetno, a pacijent tegobe može primetiti tek kada je očni živac već značajno oštećen i vidno polje veoma suženo.
"Kada glaukom dođe u uznapredovalu fazu, lečenjem možemo da zaustavimo dalje napredovanje bolesti, ali ne možemo da vratimo već izgubljenu funkciju očnog živca. Upravo zato su preventivni pregledi izuzetno važni", ističe prof. dr Ignjatović.
Preporuka je da se oftalmološki pregled obavlja najmanje jednom godišnje, dok osobe koje imaju povećan rizik od očnih bolesti treba da se kontrolišu i češće, u skladu sa preporukom lekara.
Savremena dijagnostika otkriva promene sve ranije
Iako klinički pregled i dalje predstavlja nezamenljiv deo oftalmološke dijagnostike, razvoj tehnologije omogućio je lekarima da promene na oku danas otkriju ranije, preciznije ih izmere i pouzdanije prate njihov razvoj i efekte terapije.
Jedna od metoda koja se svakodnevno koristi jeste optička koherentna tomografija – OCT, koja omogućava detaljan prikaz struktura mrežnjače i očnog živca, ali i analizu rožnjače i komornog ugla.
U savremenoj oftalmologiji koriste se i uređaji za precizno merenje anatomskih karakteristika oka i izračunavanje odgovarajuće dioptrije veštačkog sočiva, koje se ugrađuje u oko, kompjuterizovana ispitivanja vidnog polja, kao i topografi koji detaljno analiziraju oblik i zakrivljenost rožnjače.
"Savremena oftalmologija danas je nezamisliva bez ovih dijagnostičkih metoda. One ne služe samo da potvrdimo dijagnozu, već nam omogućavaju da pratimo promene tokom vremena, procenimo pravi trenutak za operaciju i preciznije odredimo mogućnosti određene intervencije", kaže prof. dr Ignjatović.
Operacija katarakte je danas najčešća operacija u medicini
Upravo će savremena dijagnostika i hirurgija očnog sočiva biti u fokusu tradicionalnog bijenalnog međunarodnog simpozijuma Klinike Miloš "Sve o sočivu - Katarakta i refraktivna zamena sočiva", koji će biti održan 17. oktobra 2026. godine u Sava Centru u Beogradu.
Ovogodišnji stručni skup istovremeno će biti i memorijalni simpozijum posvećen osnivaču Klinike Miloš, prof. dr Zoranu Kuljači.
"Operacija katarakte, odnosno zamena zamućenog prirodnog očnog sočiva veštačkim, danas je najčešća operacija u medicini. Istovremeno, poslednjih godina beležimo veliki razvoj i primenu sočiva koja omogućavaju trajno rešavanje određenih refraktivnih problema, zbog čega je ova oblast oftalmologije veoma dinamična", objašnjava prof. dr Ignjatović.
Na simpozijumu će stručnjaci iz Srbije i inostranstva razmeniti iskustva, razmatrati otvorena pitanja u ovoj oblasti i govoriti o budućim pravcima razvoja hirurgije očnog sočiva.
Napredak dijagnostike, hirurških tehnika i razvoj novih generacija veštačkih sočiva omogućavaju sve preciznije planiranje intervencija i sve više mogućnosti prilagođenih individualnim potrebama pacijenta.
Svetski dan vida zato je i podsetnik da dobar vid ne treba uzimati zdravo za gotovo. Promene koje primećujemo treba proveriti na vreme, a redovni pregledi ostaju jedan od najvažnijih načina da se bolesti koje dugo ne daju simptome otkriju pre nego što ostave trajne posledice.