Bronhijalna astma je hronično oboljenje disajnih puteva koje pogađa milione ljudi širom sveta. Procene pokazuju da 5–10% globalne populacije živi sa ovim stanjem.
U osnovi bolesti nalazi se trajno zapaljenje disajnih puteva, povećana osetljivost bronhija i povremene epizode
otežanog disanja usled suženja disajnih kanala, kaže prof. dr Branislava Milenković.
Astma može imati alergijsku ili nealergijsku osnovu, a simptomi variraju u zavisnosti od stepena kontrole bolesti – mogu biti povremeni ili prisutni svakodnevno. Koji su najčešći simptomi bronhijalne astme?
Osobe koje imaju astmu često se žale na:
- otežano disanje - naročito tokom fizičke aktivnosti ili noću,
- uporan kašalj,
- sviranje ili pištanje u grudima,
- osećaj zamaranja i slabiju toleranciju napora.
Simptomi se obično javljaju u talasima i mogu biti izraženiji u određenim godišnjim dobima, pri kontaktu s alergenima ili u stresnim situacijama.
Kako se dijagnostikuje bronhijalna astma?
Dijagnoza se postavlja na osnovu: detaljnog razgovora s pacijentom o tegobama, kliničkog pregleda pluća - gde se mogu čuti karakteristični zvuci (wheezing), funkcionalnih testova pluća - pre svega spirometrije kojom se meri protok vazduha i kapacitet pluća, uz praćenje promena nakon primene bronhodilatatora (tzv. "Ventolinski test")
Uzroci nastanka bronhijalne astme
Najčešći uzrok bronhijalne astme je alergija na supstance prisutne u okruženju poput:
- kućne prašine,
- polena,
- buđi ili dlaka kućnih ljubimaca.
Iako nije uvek jasno zbog čega dolazi do trajnog zapaljenja i preosetljivosti disajnih puteva, zna se da određene osobe imaju genetsku predispoziciju (atopiju) za razvoj bolesti.
Način lečenja bronhijalne astme
Terapija se temelji na upotrebi lekova za inhalaciju – takozvanih pumpica. Prvi korak je kontrola zapaljenskog procesa u disajnim putevima pomoću inhalacionih kortikosteroida. U zavisnosti od težine simptoma, mogu se dodavati i: bronhodilatatori, lekovi protiv upale, biološka terapija (kod težih oblika). "Pravovremena i redovna terapija značajno poboljšava kvalitet života", naglašava prof. dr Milenković.
Šta se dešava ako se astma ne leči?
Kod blažih oblika, terapija se primenjuje po potrebi. Međutim, kod umerenih i težih formi bolesti, svakodnevna terapija je ključna za normalno funkcionisanje. Bez odgovarajućeg lečenja, astma može ozbiljno narušiti sposobnost disanja, ograničiti svakodnevne aktivnosti i, u retkim slučajevima, dovesti do teških komplikacija pa čak i smrtnog ishoda.
Da li se astma može sprečiti?
„Trenutno ne postoji način da se pojava astme u potpunosti spreči, posebno kod osoba sa genetskom predispozicijom. Ipak, izbegavanje poznatih okidača i dosledna primena terapije mogu omogućiti potpunu kontrolu bolesti – tako da simptomi budu minimalni ili potpuno odsutni”, ističe prof. dr Milenković.
Tekst: Stetoskop / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić
