Predinfarktno stanje, poznato i kao nestabilna angina pektoris, označava stanje u kojem postoji visok rizik od nastanka srčanog udara (infarkta miokarda).

To je ozbiljan signal koji ukazuje na nedovoljnu prokrvljenost srčanog mišića, obično usled suženja ili delimične blokade koronarnih arterija. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pažnju jer može brzo napredovati u potpuni srčani udar.

Simptomi predinfarktnog stanja su:

  • Bol u grudima - Intenzivan, stežući ili pritiskajući bol iza grudne kosti, koji može da traje nekoliko minuta ili se povremeno javlja. Bol se često širi u levo rame, ruku, vrat, vilicu ili leđa.
  • Nedostatak vazduha - Osoba može osećati da ne može udahnuti dovoljno vazduha, čak i u mirovanju.
  • Umor i slabost - Iznenadni osećaj iscrpljenosti koji nije povezan s fizičkom aktivnošću.
  • Znojenje - Obilan, hladan znoj bez jasnog razloga.
  • Mučnina ili vrtoglavica - Može se javiti osećaj mučnine, povraćanje ili lagana nesvestica.
  • Palpitacije - Nepravilan ili ubrzan rad srca.
  • Anksioznost: Često se oseća intenzivan strah ili osećaj "predstojeće katastrofe."

Uzroci i faktori rizika od predinfarktnog stanja su ateroskleroza (sužavanje koronarnih arterija zbog nakupljanja masnih naslaga), visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, povišen holesterol (LDL holesterol), stres i fizička iscrpljenost, gojaznost i sedentarni način života. Čak i ako se izbegne većina ovih faktora rizika, porodična anamneza srčanih bolesti ukazuje na povećanu opasnost od predinfarktnog stanja.

srcani udar covek na zemlji.jpg
Shutterstock  

Razlika između predinfarktnog stanja i srčanog udara je u tom što je, kod predinfarktnog stanja, protok krvi kroz srčane arterije otežan, ali nije potpuno zaustavljen, što znači da srčani mišić još uvek nije pretrpeo trajno oštećenje. Kod srčanog udara, arterija je potpuno blokirana, što dovodi do oštećenja srčanog tkiva zbog nedostatka kiseonika.

Šta treba raditi u slučaju predinfarktnog stanja?

  • Odmah pozvati hitnu pomoć – Ovo stanje zahteva hitnu intervenciju lekara.
  • Smanjiti fizičku aktivnost – Lezite ili se odmorite, izbegavajući naprezanje.
  • Uzeti nitroglicerin (ako je propisan) – Ovo može pomoći u privremenom olakšanju simptoma.
  • Kontrola disanja – Pokušajte ostati smireni i usmeriti pažnju na sporo i duboko disanje.

Lečenje uključuje hospitalizaciju i posmatranje, uz primenu lekova kao što su antiplatelet terapija (npr. aspirin) za smanjenje rizika od tromboze, beta-blokatori za smanjenje opterećenja na srce i statini za snižavanje holesterola.
U ozbiljnim slučajevima, savetuje se angiografija za pregled arterija i angioplastika ili ugradnja stenta za otvaranje suženih arterija.

Predinfarktno stanje je alarmantno i zahteva brzo prepoznavanje i lečenje kako bi se izbegle ozbiljnije posledice. Ako primetite bilo koji od gore navedenih simptoma, ne čekajte – hitno se obratite lekaru! Pročitajte i kako je naš pevač preživeo infarkt za volanom.

BONUS VIDEO:

kurir televizija VISOK HOLESTEROL NASTAJE IZ OVA DVA RAZLOGA! Kardiolog: Postoje ljudi koji su naizgled zdravi, a nose rizik od INFARKTA MIOKARDA!