Kad rade dobro, niste ni svesni postojanja hormona u svom telu. Međutim, ako dođe do poremećaja njihove ravnoteže, to će se i te kako odraziti i na vaše fizičko i psihičko zdravlje.

O ovim važnim supstancama u našem organizmu razgovarali smo sa profesorkom dr Vesnom Dimitrijević Srećković, specijalistom interne medicine, endokrinologom na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. 

Kako deluju hormoni u našem telu?

- Hormoni se stvaraju u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem odakle se luče u krv, i krvotokom prenose do tkiva ili organa. Preko hipotalamo-hipofinoadrenalne osovine možemo objasniti delovanje hormona u ljudskom telu. Hipotalamus je glavni dirigent - koji sekretuje oslobađajuće hormone od kojih jedan CRH (kortikotropni oslobađajući hormon) deluje na prednji režanj hipofize i dovodi do oslobađanja ACTH (adrenokortikotropnog hormona), koji deluje na adrenalnu žlezdu i dovodi do stvaranja kortizola i drugih steroidnih hormona. Ova „osovina” deo je neuroendokrinog sistema koji kontroliše stres i reguliše brojne procese u organizmu, uključujući i metabolizam, imuni sistem, raspoloženje, emocije, seksualnost i drugo - objašnjava dr Dimitrijević Srećković. 

Kada se aktiviraju polni hormoni?

- Pubertet je period u kojem dolazi do sazrevanja deteta u odraslu osobu, tokom kojeg se dešavaju određene fizičke i psihičke promene. Započinje hormonalnim signalima iz mozga koji se prenose do polnih žlezda, jajnika kod devojčica i testisa kod dečaka. U proseku pubertet počinje kod devojčica između desete i jedanaeste godine, a kod dečaka između jedanaeste i dvanaeste. Glavna oznaka puberteta kod devojčica je pojava prve menstruacije, a kod dečaka to je prva ejakulacija. Na sve raniju pojavu puberteta poslednjih godina veliki uticaj ima učestala gojaznost dece. Može da bude povezan i sa drugim brojnim faktorima kao što su nepravilna ishrana, povećanje telesne težine i izloženost hemijskim supstancama koje u organizam dospevaju iz spoljašnje sredine... - upozorava Lisina sagovornica. 

Koji hormon najviše utiče na naše raspoloženje?

- Jedan od hormona koji utiče na raspoloženje je serotonin (reguliše raspoloženje, apetit i san, a utiče i na kognitivne funkcije, uključujući i pamćenje i učenje). Fizička aktivnost doprinosi njegovom povećanom lučenju a time i boljem raspoloženju. Feniletilamin je amin koji se nalazi u mozgu i nekim vrstama hrane kao što je čokolada. Ova hemijska supstanca nalazi se kod zaljubljenih i deluje na oslobađanje noradrenalina, pa se javlja znojenje dlanova, lupanje srca i sjaj u očima. Drugi hormon dopamin dovodi do oslobađanja oksitocina koji se još naziva i „hormon zagrljaja” i povećano se luči tokom grljenja. Testosteron utiče na povećanje seksualne želje a endorfini se oslobađaju kada smo zaljubljeni, i oni su poput opijata - smanjuju nervozu i osećaj bola, i redukuju stres - objašnjava dr Dimitrijević Srećković delovanje hormona koji mogu da vas učine srećnim i veselim. 

Vesna Stanimirović