Ova vest nikako neće obradovati osobe koje pate od polenske alergije. Naime, u mnogim delovima naše zemlje postao je aktivan polen prvih prolećnih cvetnica. I to već krajem prošlog meseca. Zato je potrebno da se osetljive osobe blagovremeno zaštite. Jer skoro kod svake treće osobe, problem polenske kijavice može da se razvije u hronični astmu.

Akutna pomoć kratkoročno umanjuje problem.

U akutnim slučajevima određeni lekovi, antihistaminici, ublažavaju kijavicu i suzenje očiju. U zavisnosti od potrebe možete ih koristiti u vidu kapi za oči, spreja za nos ili u obliku tableta koje kupujete u apoteci. Ovi savremeni vidovi pomoći neće vas učiniti umornim i pospanim, kako je bilo ranije. Kod težih slučajeva lekari najčešće prepisuju terapiju na bazi kortizona. Kao dobri borci protiv alergije na polen pokazala su se i blaga sredstva na bazi lekovitih biljaka.

Sredstva koja predstavljaju samo akutnu pomoć kratkoročno ublažavaju problem, ali se pomoću njih nažalost nećete osloboditi polenske alergije. Kako biste je potpuno suzbili potrebna vam je imunizacija (hiposenzibilizacija). Pre odlaska na vakcinisanje potrebno je svakako da se konsultujete sa svojim lekarom, i da utvrdite na koje sve vrste polena reagujete. Najčešće se rade testovi na koži. Ovom metodom se na naličju podlaktice koža blago zagrebe na nekoliko mesta, koja se zatim premažu različitim alergenima. Ako se pojavi crvenilo ili koprivnjača, pronađen je uzročnik alergije.

Imunoterapija (hiposenzibilizacija).

Imunoterapija je jedna vrsta „vakcine” protiv uzročnog alergena. Dok „vakcinacijom” protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičete svoj imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom umanjujete reakciju imunološkog sistema, tj. stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvarate „tole-ranciju” na uzročni alergen. Važno je da uvek primate standardizovane vakcine.

Sublingvalna imunoterapija.

U ovom slučaju koriste se veće doze alergena u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i „klasična” imunoterapija, ali bez opasnosti od neželjenih reakcija.

Spavaća soba trebalo bi da bude zona bez polena.

Najbolja pomoć u slučaju alergije od polena je - njegovo izbegavanje. Naravno, nemoguće je da se, ako ste alergični, zatvorite u sobu za vreme cvetanja biljaka na koje ste osetljivi. Još je manje realna mogućnost da u to vreme pobegnete u tople krajeve, u drugu klimatsku zonu. Ali, neke od sledećih saveta ipak možete poslušati. Na primer, pre odlaska u krevet trebalo bi da isperete polen iz kose, kao i da skinete odeću u kupatilu, nikako u spavaćoj sobi, i da uopšte nakon povratka kući što je bolje moguće odstranite polen sa sebe i sa svoje odeće.

Blaga pomoć sa jakim dejstvom.

  • homeopatske tablete regulišu burne reakcije tela na polen. Nestaje suzenje očiju i kijavica 
  • indijski plućnjak (desno) umanjuje akutne probleme sa alergijama. Osim toga, ovaj antialergik jača imuni sistem. Može se naći u vidu kapi, tableta i globulina 
  • prirodni sprej za nos sa ekstraktima limuna smanjuje stvaranje sekreta u nosu  i pomaže u „razbijanju” šlajma
  • selen i cink stabilizuju suviše aktivni imuni sistem i ublažavaju polensku alergiju

Kome se preporučuje imunoterapija?

Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih lekovi nisu dovoljno efikasni ili je takva terapija praćena neželjenim efektima. Najbolji rezultati postižu se u lečenju polenske kijavice. Kod osoba alergičnih na više vrsta polena rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima monosenzibilizacije (alergija na jednu vrstu alergena).

Tretman se započinje van sezone cvetanja, a prvi rezulati uočavaju se već prve godine. Ako se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno tri a najviše pet godina. Povoljan efekat održava se najmanje još tri godine po prekidu tretmana.

Kome se ne preporučuje imunoterapija?

Imunoterapija se ne preporučuje osobama sa akutnim i hroničnim plućnim bolestima, kod teške nekontrolisane astme, kod srčanih bolesnika, kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom posebno ako unose lekove iz grupe beta-blokatora, osobama sa bubrežnom insuficijencijom, u slučaju autoimunih bolesti, ili kod malignih obolenja.

Dragana Gojković i Vesna Stanimirović