Za  Alchajmerovu bolest lek ne postoiji, ali postoje načini da se ublaže simptomi i uspori napredovanje bolesti, posebno ako se otkrije u ranoj fazi.

Veliki broj istraživanja sugeriše da su promene u govoru važan pokazatelj Alchajmerove bolesti u svim njenim stadijumima. "Alchajmerovu bolest karakteriše progresivno pogoršanje kognitivnih sposobnosti“, zaključak je studije koja je objavljena u časopisu "Clinical Interventions in Aging".

Pročitajte i ovoSaveti"AKO STE STIGLE DO MENOPAUZE - BLAGO VAMA": Znojila sam se, crvenela i osećala odvratno, a onda mi je promenila život
Ispovest žene o menopauzi i simptomima

 Lekari tvrde da je pogoršanje jezičkih sposobnosti veći alarm od povećene zaboravnosti,  loše koordinacije i rasuđivanja. Ističu da su problemi u govoru značajni kod većine pacijenata koji prolaze iz umerene u teške stadijume bolesti, ali i da se javljaju i u ranoj fazi.

Dve verbalne promene su posebno povezane sa ranim stadijumima Alchajmerove bolesti, objašnjeno je u studiji iz 2018. godine koja je objavljenoj u časopisu "Frontiers in Aging Neuroscience".

"Otkrlii smo da postoje aspekti govora koji su pogođeni ranije nego što smo mislili“, rekao je dr Sterling Džonson, jedan od autora studije sa Univerziteta Viskonsin-Medison.

Istraživači su otkrili da su osobe sa porodičnom istorijom Alchajmerove bolesti koje su pokazivale rane znake kognitivnog oštećenja značajno češće koristile reči kao što su „hm“ ili „uh“, i pravile pauze u govoru,  U budućnosti, testovi za analizu govora koji traže ove konkretne obrasce mogu pomoći stručnjacima da pronađu znake blagog kognitivnog oštećenja, dok je Alchajmerova bolest još uvek u ranoj fazi.

U najvećoj studiji koja je povezivala Alchajmerovu bolest sa sposobnošću govora, tim lekara tesirao je 264 osobe u  50-im i 60-im godinama, za koje se smatralo da su pod većim rizikom od Alchajmerove bolesti zbog porodične istorije. Čak njih 64 je već pokazivalo znake pada kognitivnih sposobnosti u vreme testiranja. Tim je primetio da je ova grupa pokazala smanjenu tečnost u govoru: koristili su više pauza i češće upotreblljavali zamenice za objekte, kao što su 'to' ili 'oni', umesto da konkretno imenuju objekat. Takođe su imali tendenciju da govore kraćim rečenicama i trebalo im je duže da prenesu svoje misli nego kontrolnoj grupi kojoj u porodici nisu zabeleženi slučajevi obolelelih od Alchajmera.

Izvor: Lepa&Srećna