Šta je to depresija?

Depresija je bolest i leči se kao i svaka druga.

To je bolest u kojoj nezadovoljstvo sobom i drugima, beznađe, tuga i besmisao postaju svakodnevni i dugotrajni, zapravo hronični.

Kako da znate da li je možda vi imate?

Definicija prema svim svetskim udžbenicima kaže da depresiju kao dijagnozu možemo da postavimo ako osoba ima 5(pet) ili više ovih simptoma svaki dan u trajanju dužem od dve nedelje:

1. Osećaj tuge tokom celog dana počevši od jutra.

2. Nedostatak energije ili osećaj stalnog umora.

3. Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste ranije uživali (hobiji, druženje, seks…)

4. Problemi sa spavanjem i u smislu nesanice ili preteranog spavanja.

5. Osećaj bezvrednosti ili krivice za razne dogadjaje i fiksiranje na prošlost.

6. Problemi sa razmišljanjem, koncentracijom i memorijom.

7. Razmišljanje o smrti i samoubistvu.

8. Gubitak apetita ili sa druge strane prejedanje, pa shodno tome mršavljenje ili gojenje.

9. Izlivi besa, iritabilnost ili frustracija čak i oko sitnica.

10. Stalna napetost i nervoza.

11. Usporeni tok misli, govor ili pokreti.

12. Neobjašnjivi fizički simptomi, kao što je recimo glavobolja, bolovi u leđima itd…

Kad se ovako nešto pročita, mora se priznati da svako od nas se sreće sa nekim od ovih simptoma na nedeljnom nivou.

Ali zapamtite, treba imati 5 ili više simptoma svakog dana duže od dve nedelje.

Šta je najteže u depresiji?

Priznavanje da imate problem.

Svako od nas ima "minus fazu".

Sve nas pritisnu razni problemi počevši od posla, kriza u braku i porodici, razvoda, finansijskih problema, zdravstvenih problema, gubitaka voljenih osoba i sve su to okidači za ulazak u depresiju.

Ispituje se i uticaj genetike kao rizik za oboljevanja od depresije, ali uticaj ima svakako i sredina u kojoj ste odrastali i u kojoj živite, kao i neki oblici ponašanja.

Recimo, alkoholizam i upotreba droga su takođe rizici za depresiju. Ali te stvari je lako prepoznati.

Ali šta je sa onima koji imaju sve ove gore navedene simptome, ali se “foliraju da je sve okej”.

Oni najbolje znaju u svoja četiri zida kako se zapravo osećaju jer pitanje je od koga oni kriju da imaju problem, od sebe ili od drugih?

To je zato što misle da je priznavanje da su u depresiji odlika slabe ličnosti, a to nije tačno.

Depresija nije slabost! Svako, ama baš svako može da oboli od depresije.

Drugo, priznanje da imate problem je neophodno da biste sebi pomogli.

Takođe, ako negirate depresiju ili je potcenjujete, time samo lažete sebe i rizikujete da Vam postane sve gore i gore.

Što pre počne da se leči, šanse da se ona prebrodi su veće.

Kako se leči depresija?

Lečenje depresije nije lako. To nije kao čišćenje kuće.

Možda vam treba mentalna i emotivna "generalka", a zato su vam ipak potrebni profesionalni servisi, psihoterapija i lekovi.

Imajte na umu da lečenje depresije traje dugo. Što se tiče psihoterapija, tu postoje razne metode i svakom odgovara neka druga.

Ista situacija je i sa lekovima.

Postoji nekoliko klasa antidepresiva, a ono što je važno je da izbor pravog leka ili kombinacije nije jednostavan, ponekad je potrebno više nedelja da bi se našao pravi lek i da se organizam na njega navikne.

Takođe je važno, da je određivanje terapije i doze individualno i da ako neki lek odgovara nekom drugom (čak iako vam je komšinica vrata do vrata) ne znači da će i vama.

Važno je ne prekidati terapiju po svom nahođenju, nego isključivo u dogovoru sa lekarom i to postepeno.

I možda ono što je najbitnije, treba biti uporan i potražiti i prihvatiti pomoć.

Da li depresija može da se izleči?

Može da se izleči, ali se dešava da osoba ima više epizoda depresije u svom životu.

Zato je najvažnije da kad se prepoznaju prvi simptomi, da se odmah potraži pomoć.

Ona fora “ništa ne vidim, ne čujem i ne govorim” je pogubna za duševno zdravlje.

Zato treba biti otvoren prema sebi jer od toga sve počinje.

Izvor: Saveti lekara